Mnogo nam znači najnovija pomoć iz Amerike, stigla nam je u trenutku kad smo u kući ostali bez dinara i trošili poslednji džak brašna, tokom ove godine, ako izuzmemo jednu manju donaciju pristiglu iz Australije u junu, nedovoljnu i za lekove, pomoći dobrotvora iz nama drage dijaspore skoro da nije ni bilo, snalazili smo se kako smo znali i umeli, najčešće odlažući kupovinu lekova i lečenje i pozajmljujući se u lokalnoj prodavnici i kod komšija.
Donacija zlata vredna
Ovim rečima nas je, dok smo mu uručivali donaciju od 200 američkih dolara, koju im je poslala porodica Malić iz Njujorka, u selu Rasno na Pešteru dočekao teško bolesni, slabovidi i siromašni Hamdija Ajdinović kome već tri godine naši čitaoci i drugi dobrotvori pomažu da se leči i prehrani sebe i slabašnu suprugu Irmu.
Kupićemo brašno i druge namirnice, obavezno i lekove, a ako šta pretekne izmirićemo bar deo duga za struju. Hvala beskrajno plemenitoj porodici Malić, bog neka ga čuva i sreća prati, hvala svim dobrotvorima koji su nam u poslednje dve godine pomagali da opstanemo na zimi surovom Pešteru, hvala Peštercima rasutim širom sveta što nas nisu zaboravili, hvala redakciji “Vesti”, da nije dobrotvora ne bi bilo ni nas – priča ovaj siromašni i bolesni Pešterac i naglašava da su ga napale mnoge bolesti, da je imao nekoliko operacija, da se jedva kreće i da je srećan što je uopšte živ.
Da nije bilo komšija koje su mi svojevremeno i kuću sagradile i koje me stalno pomažu, donesu mi povremeno hranu i u prodavnici mi plate namirnice, ko zna da li bi još bio u životu, primam socijalnu pomoć od 100 evra, a samo za tablete mesečno potrošim i po 50 evra, sudbina je odredila da se ceo život mučim – dodaje Hamdija.
Supružnici Ajdinović kažu da im je najveći problem to što u kući nemaju vodu, pa ne mogu da koriste veš-mašinu i da se kao ljudi okupaju. Sanjaju kupatilo i nadaju se da će im dobrotvori iz dijaspore, među kojima je i oko 50.000 Sandžaklija, pomoći da reše i ovaj problem i da će i ubuduće biti uz njih.
Usamljena i bolesna
Donaciji porodice Malić puno se obradovala i usamljena i teško bolesna Vukica Milosavljević, jedini žitelj zabitog sela Kašalj na Rogozni. Ona živi sama u oronuloj kući sa zemljanim podom čiji krov prokišnjava i svakog trenutka može da se sruši. Od usta odvaja ne bi li nekako sanirala dotrajali krov nad glavom, ali joj ne ide, jer nikakva primanja nema, ono malo crkavice što dobije od komšija i dobrih ljudi iz belog sveta mora da čuva za hranu i lekove.
Bogu se pomolim pred svako spavanje, nikada ne znam da li ću živa osvanuti, zemljani pod mi ne smeta, navikla sam se i na život bez vode i kupatila, oguglala sam se i na muku i sirotinju, ne treba mi mnogo ni za hranu, strepim samo da mi se krov ne sruči na glavu – priča Vukica i objašnjava da joj je samo za grede i crep potrebno bar 1.000 evra što su za nju ogromne pare.
Dugo za porodicu siromašnog Slobodana Bandovića iz sela Gradac na Pešteru nije bilo nikakve pomoći i taman kad su pomislili da su ih, nakon 10 godina, koliko su štićenici našeg Humanitarnog mosta, dobrotvori zaboravili, i njima je krenulo, u julu i avgustu dobili dve donacije od po 500 evra, a sada im je iz Amerike, od porodice Malić, stiglo još 200 dolara, imaće deci za knjige, obezbediće brašno za zimu, kupiće i nešto ogreva.
Prošle godine Slobodana i njegovu suprugu Stanku zadesila je teška tragedija kada su izgubili desetogodišnjeg sina Radišu, odmah potom uselili su se u novu kuću, koju su im tri godine gradili naši čitaoci. Beskrajno su zahvalni svim dobrotvorima i “Vestima”.
Velika tuga
Sirotinja nas je ubijala godinama, taman kada smo se izvukli iz bede stigla nas je Radišina smrt, dobri ljudi su nam puno pomogli da se izborima sa tugom i sirotinjom, hvala im puno, hvala porodici Malić beskrajno – poručuje Slobodan Bandović.
Branje kleke
Jedina nada su mi čitaoci “Vesti”, mnogo puta su me spasavali u poslednjem trenutku, nadam se da ću tokom leta i jeseni uspeti da sakupim bar deo od tih za mene velikih 1.000 evra i da ću zimu dočekati sa renoviranim krovom, potrudiću se i da ako me zdravlje posluži nešto zaradim branjem kleke, šipurka, pečurke i drugih šumskih plodova, nevolja je što u ovoj zabiti, deleko od grada i civilizacije, ni to nema ko da otkupi – priča Vukica i moli nas da dobroj porodici Malić iz Njujorka, koja misli na stare i nemoćne u ovom kraju, prenesemo njene pozdrave i zahvalnost do neba.
