Kada se u junu 2017. godine prvi put porodila u svojoj 60. godini, nakon petog pokušaja vantelesne oplodnje, za Novopazarku Atifu Ljajić (66) čulo se u celom svetu.
Svi su joj tada čestitali na upornosti, hrabrosti i neverovatnoj želji da se, makar i u poznim godinama, ostvari kao majka. Posećivali su je mnogi i obećavali pomoć, ali su joj samo retki stvarno pomogli.
Za struju i komunalije
Šest i po godina kasnije, Atifa i njena mezimica Alina žive u iznajmljenom stanu koji jedva plaćaju, teško sakupljaju novac za struju i komunalije, kubure i sa ogrevom, a često oskudevaju i u najosnovnijim namirnicama, odeći i hrani… Da nije pomoći anonimne dobrotvorke iz dijaspore koja im je upravo ovih dana unapred platila šestomesečnu kiriju, što čini već dve godine, i povremenih donacija naših čitalaca, bile bi gladne i na ulici. Nažalost, za poslednjih šest meseci Atifi i Alini nije stigla nikakva pomoć, zato ponovo apelujemo na naše čitaoce i sve druge dobre ljude da im pomognu.
– Nakon 40 godina radnog staža u Tekstilnom kombinatu Raška, gde sam radila za mašinom i stalno imala i treću smenu, moja penzija iznosi 170 evra. Ne mogu od toga da preživim niti da školujem Alinu. Snalazimo se kako znamo i umemo i baš teško živimo, ali, hvala bogu, a to je najvažnije, Alina dobro napreduje, zdrava je, inteligentna. Verujem da će biti dobar đak. U junu će proslaviti sedmi rođendan, na jesen kreće u školu. Presrećna sam što je imam, ona je moje najveće blago. Kada bih ponovo bila u situaciji da biram: da li da dignem ruke od svega ili da se do kraja borim za potomstvo, ponovo bih odlučila da rodim u 60. ili ko zna kojoj godini – priča Atifa i dodaje:
– Kada sam napokon ostala trudna u 60. godini života nisam mnogo razmišljala kako ću ovako “stara” izdržavati dete, hoću li moći da ga prehranim i školujem i šta će sa detetom biti ako se meni, ne daj bože, nešto desi. Moja želja da kad-tad postanem majka bila je od svih ovih dilema mnogo jača. Osim što sam se usrećila rođenjem Aline, mnogim ženama dala sam nadu da za rođenje i formiranje porodice nikada nije kasno. Sada me mnogi pitaju: zašto sam rađala u poznim godinama i sirotinji, a ja im odgovaram da ja nisam birala kad ću da rodim. Deca su božji dar, Bog je odlučio da ja Alinu rodim u 60. godini. Nadam se da će me Bog pogledati i da će nam poslati dobrotvore koji će nam pomoći da izađemo iz teške situacije u kojoj smo sada – priča ova hrabra Novopazarka.
Uporna majka
Uporna Atifa godinama je, odvajajući od usta, štedela svaki teško zarađeni dinar. Jedno vreme bila je i bez posla i sve što je uštedela trošila je za vantelesne oplodnje (koje je skupo morala da plaća) i dane i mesece provedene po raznim bolnicama. Računa da je za deset godina teške borbe za potomstvo, u kojoj joj je i život bio ugrožen, potrošila bar za vrednost jedne garsonjere koja bi joj danas bila zlata vredna. Na kraju je ostala bez dinara, ali je baš tada Bog pogledao i podario joj naslednicu Alinu.
– Velike nade polagala sam u penziju. Mislila sam da će biti dovoljna da prehrani mene i moju naslednicu. Nažalost, teško sam se razočarala. Potajno sam se nadala da će mi gradska uprava, preko centra za socijalni rad ili na neki drugi način, bar privremeno obezbediti neki skromni smeštaj. I opet sam se razočarala. Samo humanitarac Hido Muratović, čitaoci “Vesti” i nekoliko drugih dobrotvora pritekli su mi u pomoć kad mi je bilo najteže. Bog im dao sreću u životu. Opet se nadam da me dijaspora neće ostaviti u bedi i sirotinji – dodaje Atifa.
Teško se snalazi
– Ne računajući kiriju, samo za grejanje, vodu, struju i komunalije mesečno nam je potrebno oko 200 evra. Plus sve ostalo neophodno za život. Pomaže mi rodbina, koliko može, pozajmljujem se, snalazim kako znam i umem. Da Alinu ima ko da pazi išla bih da čistim kuće i radim druge poslove, samo da njoj koju sam čekala punih šest decenija ništa ne zafali.
Hvala do neba
– Nadam se da će mi neko od čitalaca “Vesti” pomoći da bar platim zaostali dug za komunalije, grejanje i struju, da preguramo nekako ovu zimu, pa ćemo na proleće videti kako dalje. Unapred se svima zahvaljujem i svima koji su mi do sada pomogli želim dobro zdravlje i da ih Bog nagradi – naglašava ova samohrana majka.
