Pevačica Nada Topčagić nedavno se našla u žiži interesovanja kada je za njenu pesmu “Jutro je” čula ceo svet, i to sve zahvaljujući fudbaleru Zlatanu Ibrahimoviću.
Nada je bila u šoku zbog svega što se tih dana dešavalo, a sada je priznala da nije očekivala takav odjek u javnosti, a sada je prepričala utiske.
– Počeo telefon da zvoni kao lud, zovu sa svih strana, a ja – kose, frizure nema, glave nema, garderobe nema. Ja u haosu, spremam prolećnu garderobu, odlažem zimsku. Korona tu. Ja uživam u Banovcima, na Tari. Ugojila se, ubucila se, stalno zovu prijatelji da ideš negde da ždereš. Ja sve od sutra dijetu neku. Odbijala sam televizijske emisije. Izmislim da sam negde jer sam se bila zapustila, ko svinjče neko. Nisam vodila računa o izgledu jer je krenula korona, nigde se ništa ne snima, ne nastupa, i ja se opustila, kad ono, haos! Snašlo me je ludilo. Počinjem da tražim stvari, kreće panika, nisam spremna bila za Sanremo. Izvukla iz fundusa neku sakojčinu, rolku, kačket i naočare. Ekipe iz Zagreba, Splita, Crne Gore, Sarajeva. Svi zovu i dolaze. A ja se preznojila, nema pudera, pufnice. Počinjem da urlam na sebe šta me je snašlo a ja nespremna. Ibrahimović me je bacio u orbitu. Ljudi mi javljaju da masovno italijani stavljaju da im telefon zvoni sa mojom pesmom.
Šta se desilo sa onom nagradom za životno delo?
– Ja nemam nikakvu nagradu. Dali mi to za Životno delo. Malo sam se šegačila, to je bilo pre dve, tri godine. Posle te nagrade vidim samo sanduk, daleko bilo. Sećam se 1985. godine, kad smo muž, ja i sin išli na letovanje, i gledamo televiziju. Zoran Radmilović bolestan, leži u bolnici dolazi ekipa i uručuje mu nagradu baš za Životno delo. I čovek umre posle nekoliko dana. Kad su mi rekli da treba da primim tu nagradu, rekla sam da nema šanse da se pojavim da preuzmem to priznanje. I, stvarno, nisam ni otišla. Zovu me organizatori, svi redom da vide gde sam, a ja negde van Beograda, uopšte to nisam shvatila ozbiljno. Mene zovu samo kad treba da se peva negde gde padaju bombe.
Misliš da su kolege ljubomorne, pa zato nisu čestitale?
– Ne znam šta da ti kažem. Pazi, ovo je vruć krompir. Ja bih sigurno čestitala, sto posto. Ali, ljudski je, to je verovatno u svakom živom biću da ima tu malo ljubomoru, drago ti je zbog drugog, ali bi ti bili draže da je na primer tvoja pesma završila na takvom festivalu. Čujem neki kažu to se slučajno desilo. Pa, što tvoja pesma nije slučajno završila nego moja? Meni se slučaj stvorio. Meni je stavljena kruna na glavi, ovo je nagrada za sve nepravde koje su mi pravljene i što sam sklanjana na sa strane.
Tvoje kolege do skoro kukale kako se nema posla, para. Ti si ćutala.
– Što da kukam? Šta imam od toga? Ja sam ceo život štedela kao da sam znala da će da dođe do ovg smaka sveta, fabričkog podešavanja ili kako ga zovu. Neke koleginice su ozbiljne pare trošile na skupe krpice i pokazivanja a sada skoro pa da nemaju hleb da jedu. Ja nikad nisam bolovala niti robovala od trendova i tih marki.
Kako Lepu Brenu komentariš?
– Mislila sam da će u jednom momentu da je postave za predsednika Jugoslavije. Niko nikad nije imao takvu popularnost. Kao njenu slavu niko nije doživeo. To su bili kilomentri za potpis na ploču.
Jesi li u kontaktu sa Vesnom Zmijanac?
– Ne čujemo se. Više smo se svi družili na turnejama, niko nije bio zavidan. Vidim da će opet postati baka, i javno joj čestitam. tad se kartalo u hotelu, družili smo se.
