Pevačica Nada Obrić u emisiji “RTS Ordinacija” progovorila je borbi sa karcinomom bešike, terapijama kroz koje je prošla, kao i kao i u čemu je pronašla najveću inspiraciju da nikad ne pomisli da se preda.
Nada je na samom početku priče otkrila da joj je intuicija uvek bila najveći saveznik.
– Naučila sam da slušam organizam, da pratim znake i to je bilo i poslednji put, videla sam da nešto nije u redu. Otišla sam na pregled i insistirala na skeneru i onda je utvrđeno da imam ranu na bešici. I to je operisano četiri puta, četvrti put operacija je trajala više od sedam sati. Skoro sam bila na kontroli i hvala bogu pobedila sam! U početku sam mislila da je u pitanju neka bakterija, ni lekaru nisam znala tačno da objasnim šta je, na prvom pregledu mi nisu rekli da je u pitanju karcinom, ali nakon što sam poslala tkivo na analizu, rekli su da ima kancerogenih ćelija. Kada sam se operisala imala sam pet tumora na bešici, hitno su me operisali u naredna 24 časa. Uz pomoć lekara i velike podrške moje dece, ja sam danas ovde – rekla je pevačica.
Legenda narodne muzike ispričala je šta se sve dešavalo za vreme hemioterapije.
– Nakon prvog karcinoma koji sam imala 1999. godine, imala sam 26 zračenja, a sada sam imala osam hemoterapija i onkolog, doktorka koja me je vodila u tim hemioterapijama, rekla je sestri koja radi s njom:” Ja se ove žene bojim”, a sestra ju je pitala: “Zašto, pa ona je baš divna žena”. Kaže doktorka:”Ne, ne, ja se nje bojim, ona dolazi na hemioterapije i kad odlazi kao da dolazi na kafu”. Jedina sam bila tamo kojoj nije otpala kosa.
Ona je sa puno emocija pričala o članovima porodice koji su bili uz nju tokom teške borbe.
– Kada sam videla oči moje dece, i koliko su se oni borili da meni ne pokažu u kakvom su stanju, onda sam ja isto toliko se borila da ne pokažem njima da mi je teško. Sve su krili od mene i trudili se da sakriju, ali u tim situacijama se čoveku svaka pora pretvori u uši i u oči i čujete što ne treba i nećete. Slušala sam dok im je lekar govorio da je meni ostalo još mesec i po – dva života. Ali mi to nisu rekli direktno. Bila sam sigurna da ću da umrem, ali porodica je uvek najveća podrška. Moja unuka mi je napisala poruku koju čuvam naravno i mislim da je to bilo presudno da nastavim da se borim! Teško mi je pričam o tome. Ovaj karcinom mi je najteže pao, zato što sam imala četiri operacije. Nije mi bilo prijatno, isrcpljujuće je. Kad vam saopšte da imate tu vrstu karcinoma, ne postoji ljudsko biće koje kaže “Ma, šta me briga”… Ja uvek razgovaram sama sa sobom noću, kako ću, šta ću, da li se predati ili boriti i onda razmišljam, neću da se predam, život je prelep! Treba uživati u svakom danu, jer vreme ne možemo vratiti – rekla je Nada.
