Nacisti koji su radili za američku vladu smatrali su se dragocenim u SAD u periodu posle Drugog svetskog rata, a Vašington ih je štitio od posledica njihovih užasnih prošlosti, piše reporter "Njujork tajmsa" Erik Lihtblau u svojoj novoj knjizi "Nacisti u komšiluku: Kako je Amerika postala utočište Hitlerovim ljudima".
Među doseljenicima iz Trećeg rajha bio je, sada pokojni, Verner fon Braun, koji se smatra legendarnim naučnikom NASA, a koji je u ranijem životu nadgledao Hitlerovu Mitelverk fabriku u kojoj su radili robovi i pomagao nacistima da razvijaju nove projektile.
Još jedan kontroverzni naučnik, dr Hubertus Štrughold i dalje se smatra ocem svemirske medicine, a čak je dobio i prestižnu nagradu Space Medicine Association, uprkos tome što je u svojoj nacističkoj karijeri pomagao organizovanje naučnih eksperimenata na ljudima u koncentracionom kampu Dahau.
Lihtblauova knjiga po prvi put ilustruje politiku koja je stajala iza projekta, uključujući i pritiske iz Reganove Bele kuće da se odustane od progona zločinaca. Međutim, Ministarstvo pravde je tajno radilo na njihovim slučajevima, pa je tako uspelo da iz Amerike protera Artura Rudolfa, Nemca koji se i dalje smatra ocem Saturn V rakete, koja je Amerikance odvela na Mesec.
Lobista Bjukenon
Na čelu grupe koja je lobirala za naciste bio je Pet Bjukenon, savetnik Regana i direktor komunikacija Bele kuće za vreme druge polovine Spajalica istrage.
Bjukenon je branio naučnike, tvrdeći da su nepravedno optuženi i da su svedoci među žrtvama bili nepouzdani.
Iako su istrage nastavljene i u 21. veku, piše Lihtblau, nijedan drugi naučnik nacista nije odgovarao za svoje zločine.
