pixabay.com

Naši ljudi godišnje popiju čak pet miliona kutija lekova za smirenje, i to samo onih legalno izdatih na recept. U prilog ovoj jezivoj statistici idu i podaci da u Srbiji ove medikamente svakodnevno koristi svaka treća žena i svaki sedmi muškarac. Da stvar bude još gora, među onima koji se kljukaju lekovima čak 60 odsto su mladi između 20 i 30 godina.

Među najtraženijim lekovima, bez kojih građani ne bi mogli da zamisle nijedan dan, su dijazepam (bensedin), lorazepam, bromazepam… Lekari smatraju da situacija nije nimalo naivna i da su ljudi počeli da piju sedative u nadi da će jedan bensedin rešiti sve njihove probleme. A kao glavni uzrok za ovu sumornu statistiku navode besparicu, otkaze, usamljenost, nepopularnost na društvenim mrežama, nedostatak partnera, život bez perspektive…

Potrošači lekova pri tome uglavnom zanemaruju da sedativi poput bromazepama, dijazepama i drugih “popularnih” tableta mogu izazvati ozbiljnu zavisnost i zdravstvene probleme. Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da ova situacija ukazuje na mentalno stanje nacije.

– Ljudi su preplašeni od raznih situacija i počinju da pate od anksioznosti, jer se osećaju nesposobnim da se nose sa svojim životnim situacijama. Na primer, student ima tremu pred ispit, ali zapravo se plaši celokupne životne sitacije koja je pred njim. Tada ljudi posežu za sredstvima za smirenje – kaže dr Milivojević za “Vesti”.

Razlog zbog čega Srbi piju toliko bensedina ovaj stručnjak vidi i u ekonomskoj situaciji.

– U Srbiji su male plate. Ljudi moraju da školuju decu, a često se dešava da ljudi ostanu bez posla i onda posežu sa tabletama – objašnjava naš sagovornik.

Porodični psihoterapeut Nevena Čalovska kaže da lekari često vide da je rešenje za pacijenta uoptreba sredstava za smirenje.

– Ljudi u Srbiji žive u teškim uslovima, pa posežu za sredstvima za smirenje. Otud tolika potrošnja bensedina, iako ovi lekovi nisu u slobodnoj prodaji nego se izdaju na recept. To je takozvana hemijska štaka sa kojom ljudi preživljavaju – zaključuje dr Čalovska.

Pilule kao bombone

Potrošnja lekova za smirenje (anksiolitika), otkako je pre nekoliko godina uvedeno pravilo da lekar mora da ih prepiše, smanjena je ali samo prilikom izdavanja na recept, jer se i dalje Srbi dovijaju na različite načine da do njih dođu na nelegalan način. Po principu “pravila su tu da bi se kršila”, nemali broj Srba do ovih lekova dolazi mimo izabranog lekara, zbog čega se čini da ih gutamo više nego bombone. Sredstva za smirenje ljudi kupuju čak i na pijaci.

Depresija zbog lajkova

Lekove za smirenje na svoju ruku pije i sve više devojčica, tinejdžerki od 15 do 19 godina, a razlog su uglavnom psihički problemi zbog nedovoljne popularnosti na društvenim mrežama! Veliki broj devojaka pada u depresiju, i to samo zato jer njihove slike ili statusi na Fejsbuku i Instagramu nisu dobili očekivani broj lajkova.

Žene češće traže pomoć

Žene više piju tablete za smirenje iz prostog razloga što se češće obraćaju za pomoć lekaru. Takođe, i omladina koja najčešće želi sve “odmah i sada” poseže za pilulama. Naravno, veliki uticaj na ovu pandemiju ispijanja pilula imaju i društvene mreže i internet.