Nabujale reke i zajedništvo

0

Katastrofalne poplave u regionu ujedinile su tri pogođene bivše jugo-republike, njihove narode i izbrisale verske, nacionalne i sve ostale razlike. Bosanac i Srbin su u Amsterdamu zajedno utovarali i istovarali pakete pomoći, sve do ranih jutarnjih sati, i tada je Samir Kresa upoznao Srbina Boru.
– Svi rade, niko ne gleda kako se ko zove, niti kome će pomoć otići – preneo je Kresa medijima utiske koji je skupljao pomoć za žrtve poplava u Bosni i Hercegovini. Ne manje zajedništva pokazali su studenti i postdiplomci iz Srbije, BiH i Hrvatske na studijama na Univerzitetu u Hajdelbergu, ujedinivši se da pomognu svojim narodima pogođenim vodenom katastrofom. Kako širom planete, tako je bujica ujedinile Srbe, Bošnjake i Rome u Bijeljini čiji je predsednik Skupštine opštine Dragan Đurđević s ponosom istakao da se nije gledalo ko je koje vere, ni nacije i da jedinstvo u nevolji nije posustajalo ni trena.
Kao i ljudi i države su pomagale jedna drugoj, pa je Srbija slala pomoć u BiH i RS, a Hrvatska, u kojoj je intenzitet poplava bio slabiji, za Beograd i Sarajevo prikupljala novčanu pomoć onlajn donacijama na internet stranicama tamošnjeg Crvenog krsta. Slovenija je među prvima poslala pomoć Srbiji, a ubrzo se priključila i Makedonija, pa je bar na nekoliko nedelja nekadašnja velika Jugoslavija bila udružena i solidarna u velikoj nesreći.

Vreme briše rane
Od ratova na prostoru bivše Jugoslavije, prema rečima socijalnog psihologa Žarka Trebješanina, prošlo je više od dve decenije, pa je i vreme učinilo svoje.
– U godinama posle sukoba su se odnosi polako popravljali i bili sve bolji, a tome je doprinela i činjenica da smo male zemlje i sa privredama upućenim jednim na druge – kaže on. Primećuje i da se nesreća sa poplavama desila pre 18 godina verovatno ne bi bilo toliko solidarnosti i udruživanja u skupljanju pomoći za ugrožene u tri države.

Dobre komšije
Dušan Janjić je ukazao da je stigla i značajna pomoć sa Kosova, od Euleksa, kao i da su osim Srba, Hrvata i ljudi iz BiH u dijaspori, kako je čuo, i Albanci u Pragu sakupljali pomoć za ugrožene poplavama.
– Proradila je ta viševekovna upućenost jednih na druge i jako je dobro što polako svi iz regiona posle sukoba, pa zahladnelih odnosa ulazimo u fazu da budemo dobre komšije, a jednog dana i svi deo evropske zajednice – ističe Janjić.

 

Šire ljubav, a ne rat
Jedna od popularnijih na društvenoj mreži Fejsbuk je "Stranica ljubavi između Srba, Hrvata i Muslimana" sa osnovnom porukom "Širimo ljubav, a ne rat!". Ubeleženo je 78.000 sviđanja mladih sva tri naroda iz nekadašnjih jugo republika, ali i njihovih sunarodnika iz dijaspore rasutih širom planete.
Osim velike solidarnosti zbog poplava i promocije humanitarne organizacije Srce Balkana, sa sedištem u Stokholmu, koja kao cilj ističe pomoć žrtvama poplava u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj, bez obzira na etničku i nacionalnu pripadnost, mladi su okrenuti i početku Svetskog fudbalskog prvenstva u Brazilu. Tako Srbi žele sreću na zelenom terenu komšijama iz Hrvatske ili BiH, a mlada Hrvatica Srbiji želi odlazak na sledeći Mondijal da bi Balkan pokazao kako se igra fudbal.

Da je geografija naših naroda zajednička ukazuje predsednik Izvršnog odbora Foruma za etničke zajednice Dušan Janjić, ističući da su zajedničke i nabujale reke koje za granice ne znaju, ali i klimatske promene koje su globalne.
– Srbija i Hrvatska su male države, značajno manje od nekadašnje Jugoslavije i zbog mnogo slabijih resursa su prinuđene na saradnju, naročito kada dođu teška vremena. Tada se pojavljuje i druga politika koja nije politika sukoba i mada ljudi ne zaboravljaju žrtve iz ratova 90-ih godina prošlog veka, osim zajedničke nedaće, ta drugačija politika ih ohrabruje na saradnju – objašnjava Janjić za "Vesti".
Nezapamćeno nevreme i poplave koje su uništile mnoge domove i naselja, pokazali su, prema Janjićevim rečima, da Doboj može da računa na Beograd, Šabac na Podgoricu, a Zvornik na Zagreb.
– Da je pameti, politike bi nastavile da to prate, što bi bilo dobro i za Srbe u Vukovaru i Hrvate u Srbiji, pa bi se i položaj manjina u sve tri države ojačao. To je pravi put na koji je pokazala solidarnost – zaključio je Janjić.
Novi milenijum doneo je neverovatnu brzinu života i gotovo izbrisao saosećanje iz starih vremena. Ali nesreća uvek zbližava, naglašava psiholog i psihoterapeut Brankica Šaljić Milenković.
– Ovo je bila krupna nedaća koja probudi altruizam kod ljudi, a onda se javlja i taj mehanizam priključenja većini koja se zajednički bori da spase šta se spasti može u katastrofalnom nevremenu koje je zahvatilo veliki deo regiona i ozbiljno pogodilo tri zemlje – kaže ona za "Vesti".
Ovaj psiholog ukazuje da osim straha kod čoveka koji proizvodi razmišljanje "to što se desilo dugima, može sutra i meni da se desi", postoji i momenat da je ugrožen neko od njihovih bližnjih ili prijatelja, koji je takođe motiv da se uključe i pomognu.
– Lepo je što se javila empatija sa ugroženima koja je i okidač za pomoć u kojoj je došlo do zbližavanja, bez obzira na veru, naciju i odnose koji su poremećeni sukobima krajem prošlog veka – objašnjava Brankica Šaljić Milenković.
Socijalni psiholog Žarko Trebješanin slaže se da se zbog zajedničke nesreće javila empatija i ujedinjenje u borbi sa prirodnom katastrofom.
– Kod svih je osim straha, javila velika zabrinutost i bol. Ljude zbliži i gubitak materijalnog dobra – objašnjava ovaj stručnjak.
Trebješanin dodaje da je drugo pitanje da li će ostati ovaj pokazani entuzijazam i solidarnost na delu.
– Verovatno će sa povlačenjem vode utihnuti kao što su se i tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine ljudi puno zbližili, ali se to ubrzo po prestanku dejstava izgubilo. Živimo u doba kada ima sve manje empatije, ali se nadam da će bar neka pozitivna tekovina ovog zajedništva u nedaći ostati – kazao je Trebješanin za naš list.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here