Da bi 8. januar bio neradni dan za sve, neophodna je promena Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji. Ovako, preporuka Vlade Srbije da poslodavci omoguće zaposlenima da ne rade na drugi dan Božića, 8. januara, ostaje upravo to – preporuka, o čijoj će primeni da odluči svaki poslodavac.
Vlada Srbije danas je usvojila zaključak kojim preporučuje poslodavcima u Srbiji da zaposlenima omoguće da ne rade na drugi dan Božića, 8. januara, a „na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića“. Ovo, praktično, znači da svaki poslodavac može samostalno da odluči kako će u ponedeljak 8. januara da organizuje posao, odnosno – da li će to za njega biti radni ili neradni dan.
Podsetimo, predsednik Srbije je ovu mogućnost najavio u nedelju, 31. decembra, rekavši da će se videti može li Vlada Srbije da donese takvu odluku i da dan posle Božića, odnosno 8. januar bude neradni dan, jer „ionako tada niko ne radi“.
Osim što se ovim zaključkom poslodavcima preporučuje da svojim radnicima omoguće da ne rade drugi dan Božića, Vlada Srbije preporučuje poslodavcima da „zaposlenima koji 8. januara 2024. godine rade, obezbede prava koja pripadaju zaposlenom za rad na dan praznika koji je neradan dan“.
To bi, dalje, značilo da se zaposlenima koji rade na taj dan isplati uvećana dnevnica.
„Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110 odsto od osnovice“, stoji u Zakonu o radu.
Šta je preporuka, a šta obaveza
Međutim, da bi ova preporuka postala i obaveza za poslodavce, neophodna je izmena Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji.
A izmena bilo kog zakona zahteva da Vlada Srbije prethodno usvoji predlog izmena zakona, koji će potom biti usvojen u skupštinskoj proceduri.
Upravo Zakon o državnim i drugim praznicima propisuje koji su to neradni dani kada se obeležavaju državni praznici u našoj zemlji.
„Državni praznik Republike Srbije jeste Sretenje – Dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Serbije. Sretenje – Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara“, navodi se u ovom zakonu.
Dalje, prema ovom zakonu, državni praznici su i Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu.
„Nova godina praznuje se 1. i 2. januara, Praznik rada – 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maja, a Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembra“, propisuje zakon.
Kada je reč o verskim praznicima, ovaj zakon predviđe praznovanje sledećih praznika: prvog dana Božića (7. januar), zatim vaskiršnjih praznika, počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.
Ko kada ne radi
U dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji „ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede koji se praznuje radno“, predviđa zakon.
Ovaj propis, takođe, predviđa i za koga je obavezno da radi na neradne dane.
„Državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga dužni su da, u skladu sa zakonom i propisima donesenim na osnovu zakona, obezbede neprekidno obavljanje delatnosti, odnosno usluga i u dane državnih i verskih praznika koji se praznuju u Srbiji ako bi zbog prekida obavljanja delatnosti, odnosno usluga nastale štetne posledice za građane i državu“, stoji u ovom propisu.
Na neradne dane državnih praznika mogu da rade i privredna društva čija priroda delatnosti, ili tehnologija procesa rada zahteva – neprekidan rad.
„Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana“, takođe je predviđeno ovim zakonom.
Šta se još praznuje
Zaposleni, prema ovom zakonu, imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika, i to:
– pravoslavci – na prvi dan krsne slave;
– katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru;
– pripadnici islamske zajednice – na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama;
– pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura.
Šta se praznuje radno
U Srbiji se praznuje i obeležava radno Sveti Sava – Dan duhovnosti, Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen 1941. godine kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.
Sveti Sava praznuje se 27. januara, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Vidovdan 28. juna, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra.
