A, na vašaru nema šta nema. Od uobičajenih predmeta za kuću i okućnicu, do nameštaja, garderobe, raznih gurmanluka, od kojih se najlepši kriju pod mnogobrojnim šatorima ugostitelja koji u meniju imaju sve vrste mesa i taze pečenja. Vašarlije najčešće kupuju slatke mekike i piju najlepši klaker na svetu, koji se i danas pravi, uprkos tome što živimo u 21. veku.
– Za vreme odmora najviše vremena provodimo moj prijatelj Ivica i ja na Dunavu. Mi smo strastveni pecaroši i bili smo svuda, ali Dunav kraj Srbova je zakon za pecanje. U vrbaku pored Dunava nađemo naš mir, postavljamo pecaljke i čekamo ribu da cima, a dok počne riba da radi rashlađujemo se hladnim pivcem i uživamo – kaže strastveni ribolovac Dragiša Točaković iz Srbova, koji živi i radi u Beču.
– Ovde u Rečku se osećam super, zavetina je bila prelepa, susret sa familijom, jelo se i pilo, ko je hteo na igranku da ide, koja je bila u centru sela, mogao je do zore da igra. Posle zavetine smo otišli na poznati negotinski vašar, da se malo vašarimo – izjavuje Aca Mađarević iz Rečke, koji živi i radi u Frankfurtu.
Povezuju tri vekaJedan od svakako najlepših srpskih običaja, održavanje vašara u Negotinskoj Krajini opstaje od daleke 1839. godine, kad je u Miloševoj Srbiji, tek oslobođenoj od Turaka, vašar ustanovljen Uredbom o panađurima. Bez obzira na promene koje su se vremenom dešavale, vašar je ostao jedna od najznačajnijih narodnih manifestacija, kojoj se u opštini Negotin raduju i mladi i stariji. |
– Vreme nas je odlično služilo, prvi dan je bilo prijatno i sveže sa malo oblaka, a drugi dan je bila paklena vrućina. Inače, mi smo stigli nedelju dana pre vašara, kad dolaze i gastarbajteri iz Beča, dok su ovi iz Švajcarske i Nemačke stigli uoči vašara. Mogu da kažem da je ovog puta bilo puno dijasporaca iz cele Evrope – kaže Živojin Jovanović rodom iz Mokranja, koji živi i radi sa familijom u Herisauu u Švajcarskoj.
– Obično mi dijasporci u Beču mukotrpno radimo i živimo za te ferije. Jedva čekamo da dođemo na odmor u rodni kraj. U Dušanovcu za vreme ferija, po običaju ima dosta svadbi i drugih veselja, izlazimo sa prijateljima da slušamo muziku, idemo jedni drugima u posetu na kaficu i tako provodimo dane, što se kaže zaboravimo na Beč – nadovezuje se na priču Nenad Nikolić iz Dušanovca, koji radi u Beču.
– Leto je vreme za svadbe, veridbe, krštenja i druga veselja, zato što se za letnje ferije okupljamo svi iz inostranstva i onda smo pozvani mahom svi iz sela na svadbe ili na veridbe, kao što je ova na kojoj smo danas moj prijatelj Vasa Stevanović i ja – kaže Dragan Strejkić, koji živi i radi u Bonu.
