Odmah nakon našeg apela za pomoć Milošu Jovanoviću, teško bolesnom i siromašnom ratniku sa Košara, koji je ostao bez namirnica i lekova, a preti mu opasnost da ostane i bez svetla, u njegovo zabito selo Troštice na padinama Golije, gde živi sa bolesnom majkom i sestrom, stigle su vredne donacije. Za to su se pobrinuli naši plemeniti i verni čitaoci iz Nemačke, Novog Pazara, Raške i Kraljeva.
Podrška i od saboraca
Naš anonimni čitalac i veliki dobrotvor iz Bad Homburga, naime poslao je Milošu, Rosi i Marini 200 evra, a Miloševi ratni drugovi, članovi vojnog sindikata iz Novog Pazara, Raške i Kraljeva sakupili su još 15.000 dinara (oko 120 evra) i lično ih uručili svom bolesnom saborcu.
– Sad malo lakše dišemo i ne strepimo hoćemo li ostati u mraku. Platili smo dug za struju, izmirićemo i račun za januar koji uskoro stiže, pa nam bar za jedno vreme ne preti isključenje. Biće i za lekove meni i majci Rosi, a pojačaćemo i zalihe brašna i drugih namirnica – priča Miloš.
Ne krije ni radost što ga dobri ljudi nisu zaboravili i što su, kad god je u nevolji, spremni da mu pomognu.
Nemaju nikakva primanja
– Od države nisam dobio ništa, ni zdravstveno osiguranje, a ni 18 godina nisam imao kada sam otišao na Košare. Pokušao sam da se izborim za takozvanu tuđu negu, ali sam glatko odbijen, ukinuta mi je i socijalna pomoć od 80 evra, iako sam težak bolesnik sa ozbiljnim srčanim, metaboličkim, hormonalnim i psihičkim problemima, i potpuni invalid. Nikakvu penziju, pa ni onu najmanju – invalidsku još ne mogu da ostvarim. Da nije bilo čitalaca “Vesti” sa raznih strana sveta, humanitarca Hida Muratovića, mojih saboraca i drugih dobrih ljudi, koji su mi pomogli kad mi je bilo najteže, možda danas ne bih bio u životu. Hvala puno dobrotvoru iz Bad Homburga, Bog neka ga čuva i sreća prati. Prenesite mu naše pozdrave i veliku zahvalnost. Hvala i mojim drugovima iz Novog Pazara, Raške i Kraljeva, želimo im svaku sreću u životu – dodaje Miloš.
Odlikašu za školovanje
Dobrotvor iz Bad Homburga obradovao je i Nikolu Matkovića, dugogodišnjeg đaka pešaka, a sada siromašnog studenta informacionih tehnologija na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Ovom izuzetno talentovanom mladiću odlikašu koji sa bolesnom majkom Jevrosimom i ocem Slavomirom preteško živi u zabitom selu Vučinići u podnožju planine Golije uručena je donacija od 100 evra. Svoju donaciju Nikola je preuzeo u Novom Pazaru u pauzi između dva predavanja. Zahvalio se i poslao pozdrave dobrotvoru iz Bad Homburga, a potom je požurio u zgradu univerziteta u kojoj provodi po ceo dan.
– Dobro mi je. Ovde imam grejanje, a kad imam novca kupim i po neki burek. Pred mrak krećem u moje selo. Kad mogu platim autobus, kad nemam stopiram. Ostatak puta, makadamom i kroz šumu, uglavnom pešačim, naporno je, ali nemam izbora. Ako sam izdržao pešačenje kad sam bio osnovac, izdržaću i sad. Ništa me neće pokolebati da završim fakultet. Nadam se da će doći dan kada ću i ja od moje plate moći da pomognem drugim siromašnim đacima pešacima i ljudima u nevolji – kaže Nikola i naglašava da će od ove donacije kupiti lekove i nešto namirnica za svoje roditelje.
Sinovima za autobusku kartu
Vredna pomoć stigla je i samohranoj majci Mihriji Murić iz zabitog Stupa u opštini Rožaje u vidu novca od 100 australijskih dolara koje je poslala naša čitateljka Neda iz dalekog Perta.
– Svaka pomoć meni i mojim sinovima Enesu i Ernesu, koje jedva prehranjujem i školujem, zlata vredi. Čitaoci “Vesti” i drugi dobri ljudi pomažu nam da preživimo u planinskoj zabiti gde radim kao drvoseča i gde je vrlo teško opstati. Ovu donaciju iskoristiću da mojim sinovima kupim autobuske karte za prevoz do škole. Hvala puno dobrotvorki iz daleke Australije, prenesite joj našu neizmernu zahvalnost i velike pozdrave – poručuje ova siromašna, hrabra i uporna žena sa severa Crne Gore.
Hamidi dar za lekove
Donaciju od 20 evra dobila je i starica Hamida Biorac iz pešterskog sela Krnja Jela, koja godinama živi sama i kojoj naši čitaoci pomažu da preživi u samoći i sirotinji. Nju je obradovao naš anonimni čitalac iz Sarbrikena u Nemačkoj. I baki Hamidi svaka pomoć puno znači, jer nema nikakve prihode, a samo za lekove mesečno joj je potrebno 50 do 100 evra.
