Na udaru srpska stratišta!

RTRS

Na Crnom vrhu kod Zvornika tokom novogodišnjih praznika su nepoznate osobe razbile spomenik za 11 civila, pripadnika VRS i MUP Republike Srpske koje su muslimanske snage iz Srebrenice pobile iz zasede 10. septembra 1992. Ovo je treće rušenje tog spomen-obeležja za 13 godina koliko postoji i do sada, nijednom, počinilac nije pronađen.

Pronaći počinioce

Spomenik je postavljen 2010. i od tada je stalno na meti vandala. Mermerna ploča je i u prethodna dva slučaja lomljena, a opštinske vlasti su svaki sledeći put problem rešavale postavljanjem debljeg mermera.

Branimir Kojić, predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila RS, kaže za “Vesti” da će oni uskoro postaviti još veću spomen-ploču, jer stradali Srbi to zaslužuju i ne smeju biti zaboravljeni. On ističe da je razbijanje spomen-ploče jasna poruka Bošnjaka da ne prihvataju činjenicu da su Srbi u Podrinju zverski ubijani.

– Od MUP RS smo odmah zatražili da se vandali pronađu i adekvatno kazne. Ali ovaj incident zapravo samo ogoljava koliki je stepen mržnje, monstruoznosti, netrpeljivosti za tuđe žrtve i očigledno želju za novim sukobima. U Podrinju je na hiljade spomen-ploča koje su postavili Bošnjaci, ali nijedna nije, ne samo neoštećena, već niko nikad nije pomislio da je ošteti zato što Srbi poštuju sve žrtve. To je Srbima utkano u gene – ističe naš sagovornik.

Niz incidenata

Rušenje spomenika na Crnom vrhu, smatra on, nije izdvojeno vandalstvo, jer je tokom prošle godine zabeleženo više sličnih incidenata.

– Više puta su šarane ploče da bi se prekrio ili sakrio podatak da je iz Sarajeva protereno 157.000 Srba. Na Vracama je spomen-ploča polupana, a manje incidente sa ispisivanjem pogrdnih poruka više i ne beležimo. Jednostavno sami uklonimo farbu – navodi Kojić.

Dodaje da je uništavanje spomenika koji označavaju srpska stratišta iz poslednjeg rata pokušaj minimalizacije srpskih žrtava i samim tim, prekrajanje istine.

– Misle da će na ovaj način istina biti sakrivena. Ali, varaju se. Istina je uvek istina ma šta pokušavali – naglasio je Kojić.

On ukazuje da su pojedini bošnjački mediji ovaj vandalski čin pokušali da opravdaju navodeći da je reč o incidentu koji su počinili mladi.

– Ukoliko se tako nešto utvrdi, a sumnjam da će počinioci ikada biti pronađeni, još je poraznije po celu BiH. Onda to pokazuje da su mlade generacije iz bošnjačke zajednice toliko zadojene mržnjom da je ovaj događaj alarm za celo društvo, a posebno međunarodnu zajednicu koja je uverena da je BiH “primer uspešnog suživota svih naroda”. Zapravo, ne znam da li je gore to ili da su ovo učinili oni koji su ratovali u jedinici pod komandom Nasera Orića. Onda je to zabrinjavajuća poruka da BiH nije bezbedna i da rat za Bošnjake i dalje traje, a da su im meta i živi i mrtvi Srbi – poručuje Branimir Kojić.

Proslava praznika

Rušenje spomenika, Branimir Kojić dikretno dovodi u vezu sa proslavom Dana Republike Srpske, 9. januara.

– Srpska je najveći trn u oku muslimanima i oni ne kriju da mrze ne samo taj dan, već i ceo entitet. Pa oni su ratovali kako bi uništili Srpsku, da bi sprečili da i Srbi imaju svoju državu. Očigledno snovi o unitarnoj i islamskoj BiH nikad nisu prestali, već se samo čeka pogodan trenutak da se taj “san” i ostvari – ocenio je Kojić.

Sud bez Srba

Ustavni sud BiH od 1. januara 2024, nema sudije iz reda srpskog naroda. Zlatko Knežević je na vlastiti zahtev otišao u penziju, a kada je krajem 2022. istekao mandat Miodragu Simoviću, Skupština RS nije imenovala nikoga. Smatraju da je besmisleno, jer su srpske sudije po pravilu preglašavane, ali i zato što čekaju usvajanje zakona o Ustavnom sudu čime će se okončati mandati stranih sudija u BiH. Inače, Ustavni sud BiH, kako navodi RT RS zbog nepopunjenosti, ne može da radi u Velikom veću koje odlučuje u 95 odsto apelacija, a nakon penzionisanja Kneževića neće moći da radi ni u Malom veću. Preostaje samo plenarna sednica, ali je i tu problem, jer sve materijale moraju da prevode zbog stranih sudija. U sudu je sada šest od devet sudija i to dva bošnjačka, jedan hrvatski i troje stranih iz Albanije, Nemačke i Švajcarske.