Broj pušača u Australiji procentualno se smanjio u poslednjih nekoliko decenija, ali i dalje postoje “kritične tačke” kad je reč o konzumiranju duvana. Prema poslednjim istraživanjima koja je sproveo Mičelov institut pri Univerzitetu Viktorija, ubedljivo najveću stopu pušača imaju naselja Bridžvoter i Gejdžbruk na severu Hobarta na Tasmaniji.
Među nešto više od 5.500 stanovnika ova dva susedna predgrađa, čak 40 procenata njih svakodnevno troši cigarete. Prema procenama stručnjala, ljudi u Bridžvoteru imaju čak tri i po puta veće šanse od stanovnika naselja sa prosečnom konzumacijom duvana, da dobiju neku bolest vezanu za pušenje i da umru od nje. Naročito je poražavajuća činjenica da je ovako visoka stopa pušača jednaka procentu iz 1979. godine!
Na drugom mestu liste predgrađa sa najviše pušača je obližnji Rizdon Vejl, koji se takođe nalazi na periferiji Hobarta (34,4 odsto pušača), a treći je sidnejski Maunt Druit gde 31,2 procenta stanovnika koristi duvanske proizvode.
Visoko na listi nalaze se Elizabet, Severni Elizabet i Salisburi u Južnoj Australiji (svi po 31,1 odsto), dok je na petom mestu gradić Tamvort na severu Novog Južnog Velsa, gde od 40.000 stanovnika cigarete konzumira 30,3 procenta, odnosno nešto više od 12.000 osoba!
I ovaj grad se nalazi na nivou od pre tri decenije, kad je u pitanju procenat žitelja koji puše.
– Ukupno gledano, naša zemlja je tokom poslednje četiri decenije zabeležila drastičan pad broja pušača i naš uspeh je imao veliki odjek u svetu jer smo dospeli među zemlje sa najnižim procentom korisnika duvana (oko 14 odsto populacije) – kaže Ben Haris, nadležan za zdravstvenu politiku na Mičelovom institutu.
– Međutim, naša priča o uspehu krije i pojedine problematične podatke na lokalnom nivou. Moramo da udvostručimo napore kako bismo omogućili pre svega ljudima u tim oblastima da počnu sa odvikavanjem od pušenja.
Iz Australijskog saveta za zdravlje i odvikavanje od pušenja poručuju da je neophodna ozbiljna reforma kako žitelji naselja poput Bridžvotera i Maunt Druita ne bi ostali zapostavljeni. Izvršni direktor ove organizacije Moris Svonson kaže da su potezi kao što su isti, jednobojni vizuelni izgled paklica cigareta, kao i povećanje akciza na duvan bili veoma efikasni, ali da se sada mora učiniti još više da bi se ostvario napredak.
– Ključna stvar koja nedostaje je nacionalna TV kampanja za ohrabrivanje ljudi da ostave cigarete. Nismo imali takvu akciju još od 2013. godine, uprkos tome što se u državnu kasu prošle godine slilo 12 milijardi dolara od poreza na duvan, a ove ekonomske godine prihod će se uvećati na 17 milijardi dolara – poručuje Svonson da bi dobar deo tih sredstava trebalo da se iskoristi u kampanje za odvikavanje.
Analitičari ukazuju na to i da naselja u kojima je zabeležena najveća stopa pušača spadaju u red onih gde žive porodice sa nižim primanjima i socijalnim statusom i gde ima veći broj nezaposlenih nego u drugim mestima i predgrađima. Sa druge strane, naselja u kojima žive mahom dobrostojeće porodice imaju najniži procenat korisnika duvana.
Problem i društvene mreže
Iz Australijskog saveta za zdravlje i odvikavanje od pušenja pozivaju Vladu da spreči strategije kojima pribegavaju proizvođači cigareta, koji žele da se pušenje kao navika posmatra normalnije.
– Duvanska industrija nastavlja da bezočno promoviše pušenje i u Australiji i u celom svetu, ne birajući načine. Posebno smo zabrinuti zbog upotrebe društvenih mreža poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera gde nastoje da mladim ljudima prikažu pušenje kao privlačno i glamurozno ponašanje – kaže Svonson.
Najmanje pušača na severu Sidneja
Na drugoj strani duvanske lestvice nalazi se pre svega sever Sidneja, gde ima ubedljivo najmanje pušača u odnosu na broj stanovnika. Naselja kao što su Gordon, Kilara i Pimbl imaju svega 6,6 odsto žitelja koji koriste duvan, a za njima slede obližnji Linfild, Rouzvil, Eping i Čeltenam sa 7,2 procenta.
U drugim gradovima, visoko se kotiruju predgrađa Adelajda Votl Park i Burnsajd, te Koteslou i Klermont u Pertu sa po 7,5 odsto pušača.
