Te 1854. godine, za vladavine knjaza Danila Petrovića, zazvonilo je prvo đačko zvono u zgradi, koju je uz sam Morački manastir podigao tadašnji arhimandrit Dimitrije Radojević, rodom iz obližnjeg sela Jasenova.
I prvi učitelj je bio takođe Jasenovac, jeromonah Simeun Damjanović. Izuzimajući ratne godine, 1857-58, zatim 1862, 1876-77, pa 1914-1916. i, konačno, 1941-1944, škola je radila bez prekida do dana današnjeg i imala izuzetnu obrazovnu, prosvetnu i kulturnu misiju u ovom kraju (ostalo je zapisano da je škola radila čak i u vreme Prvog svetskog rata 1916-1918, i to pod pećinama iza Moračkog manastira i da je tada imala i po 100 đaka).
ĐaciŠkola u manastiru Morača je u minulih 16 decenija dala brojne istaknute i poznate ličnosti, naučnike, slaviste, pisce, novinare, stručnjake raznih drugih profila, istaknute revolucionare i slobodare, a nosi i ime jednog od njih – Mojsija Stevanovića, poznatog španskog borca, rodom iz moračkog sela Ljuta. |
U početku je to bila četvororazredna škola koja je posle Drugog svetskog rata prerasla u osmoletku, matičnu školu za brojne četvororazredne škole koje su osnovane po moračkim selima.
Stara školska zgrada, u kojoj je škola radila od osnivanja, nestala je u požaru 1953. godine. Škola je potom još godinu dana radila u prostorijama manastirskih konaka, a onda je 1954. godine sagrađena nova, moderna školska zgrada 200-300 metara udaljena od čuvene lavre Nemanjića.
– U školi je 60-ih godina prošlog veka bilo i po 400 učenika. Taj broj se vremenom smanjivao tako da danas ovde uče samo 22 đaka -kaže direktor Radomir – Rade Baković, rodom iz Bojišta kod Bijelog Polja
Marljivi direktor Baković, naravno, neće da kaže setnu i gotovo zastrašujuću činjenicu da škola danas ima manje đaka nego što ih je imala kada je osnovana pre 160 godina, da sada gotovo na svakog učenika dođe po jedan nastavnik, odnosno zaposleni u ovoj školi, i da će se ona, svi su izgledi, uprkos veoma dobrim prostornim i drugim uslovima, uskoro sasvim ugasiti. Baš onako kako su se ugasile sve okolne seoske četvororazredne škole u ovom kraju.
Razlog: sela su opustela i raselila se i u njima su uglavnom ostali još samo starci, a iz dana u dan je sve manje izgleda da se neko od mlađih vrati i ovde zasnuje porodicu.
UčiteljiOsim Simeuna Damjanovića, u ovoj školi su kao učitelji radili: Periša i Đuro Cerović, Savo Božović, Mitar Ivanović, pop Joko Gojnić, Milun, docnije arhimandrit Miron Medenica, pa Mitar Ivezić, Luka Kažić, Nešo Zeković, jeromonah Mitrofan Ban, Jagoš Nikolić, Stanko Marković, Andrija Jovićević, Špiro Kaluđerović, Luka Hadžić, Obrad Popović, zatim sveštenici: Nikifor, Mašan i Niko Simonović, Savo Medenica, Nikola Jovanović, Stevo Brković, Miraš Radović, Puniša Milošević… |
