M. Milanović
Zahvalnost i sećanje: Parastos služio prota Nikola

Duboko iskrena “Vječnaja pamjat” je misao sa kojom na groblje Tije, dvadesetak kilometara udaljeno od Pariza, za svako herojsko memorijalno obeležavanje stižu Srbi i njihovi prijatelji. I ovogodišnji Vidovdan je nosio iste poruke, uz debelo podvučenu obavezu: “Zajedništvo, sloga i svi Srbi su jedno.”

A, sve navedeno odvijalo se u organizaciji Saveza Srba Francuske, Svesrpske zajednice Francuske, Udruženja Svi Srbi u Parizu i Udruženja ANAC “Kralj Petar Prvi”. Na mesto večnog počivanja heroja koji u boju nisu mislili na smrt, već na pobedu i svoje živote položili za slobodno otečestvo, došli su naslednici. Na njima je da ih pamte i prihvataju kao zvezde vodilje prema miru, kako u svom narodu, tako i na svakom drugom mestu. A i ovaj aktuelni politički trenutak u Evropi nekako je nama u rasejanju dobro došao da u ambijentu pravilno poređanih krstova 748 solunaca, budemo jedni pored drugih, u pijetetu, pravoslavnoj veri i uverenju da svetliji dani dolaze.

Predstavnici Ambasade Srbije: Konzul Branislava Bečanović i pukovnik Dejan Milosavljević

Kiša hoće-neće, onda je malo sipila. Prema tradiciji, stigli su brojni nosioci ratnih trofejnih zastava, veterani koji nikad neće izneveriti prijateljstvo francuskog i srpskog naroda.

Na groblju Tije, na Vidovdanskom pomenu soluncima, Ambasadu Srbije predstavljali su konzulka Branislava Bećanović i izaslanik odbrane puk. Dejan Milosavljević, uz njih su predstavnici srpskih saveza i udruženja koje predvodi Đura Ćetković (Savez Srba Francuske), Dragana Jeličić (Svesrpska zajednica Francuske) i veteran Mića Aleksić, decenijama prihvatan kao dijasporski kamen temeljac. U narodnoj nošnji pariske folkloraše je zastupao SKD Izvor koji deluje pri parohiji Sv. Save, bilo je i roditelja sa decom, a dijasporci doveli prijatelje-strance. Šaroliko društvo.

Savez Srba Francuske: Nikola Todorović i Đuro Ćetković

Iz razglasa su intonirani “Bože pravde” i “Marseljeza” i obe himne su ravnopravno horski pojačali okupljeni.

U nastavku su ispoštovani pravoslavni običaji, služen je parastos, iz kandila se širio miris tamjana, na stolu pogača, žito i vino, u rukama okupljenih treperile su sveće. Poklonivši se pred spomenicima heroja koji su sami sebi stvorili slavu, u posebnom duhovnom nadahnuću prota Nikola je molitveno ispleo sponu nas živućih i preminulih. A, zavete su nam ostavili. Tako se traje i jača.

Ponavljao je prota: “Vječnaja pamjat”, vinom prelio podnožje jarbola “izraslog” na centralnoj tački groblja solunaca, sa čijeg vrha na prijateljstvo Srba i naroda zemlje prijema podsećaju visoko uzdignute trobojke.

Za okupljene, ali i za krstove (deca objasnila da nas odozgo, sa neba, gledaju vojnici) izveden je mali program. Lazar Medić, učenik Srpske dopunske škole koji ima sedam i po godina, pročitao je pismo vojnika iz Prvog svetskog rata, dok su “Tamo daleko” otpevali svi prisutni.

Pismo vojnika: Lazar Medić

– Zahvaljujem svima što ste došli, izdvojio bih posebno francuske prijatelje zbog poštovanja koje nam ukazuju, pa i svoje zastave donose. Vidovdan je državni praznik Srbije u spomen na Kosovsku bitku i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. Praznik je i srpske dijaspore koja širom vaseljene održava komemoracije posvećene srpskim vojnicima koji su na oltar otadžbine položili živote od Kosovskog boja do danas. Ovih 748 grobova srpskih vojnika, a daleko su od Srbije, večni su svedoci francusko-srpskog prijateljstva koje traje duže od 100 godina – u pitkom govoru rekao je Đuro Ćetković, čelnik Saveza Srba Francuske.

Ispred udruženja Svi Srbi u Parizu, Saša Pešić je govorio o Vidovdanu kao danu koji je odredio sudbinu srpskog naroda, a poetesa Dana Dodić je ovaj omaž na groblju Tije opisala svojim stihovima:

“Ostani na straži / predaka slavnih / Tamo daleko / vojnika palih.”

Rodoljublje naša vodilja: Saša Pešić

Stiglo se do finalnog druženja, po običaju se obavlja oko stolova, ovaj put posnim đakonijama koje je pripremio restoran Balkan ekspres, što je bila prilika da se, uz srpske zalogaje, za pokoj duša, a i radost življenja, okupljeni kucnu čašicama prijateljstva.

Na času istorije: Predstavnici SKD Izvor
Za uspomenu: Zemljaci pod jarbolom

 

Jedinstvom protiv izazova

Saša Pešić iz Udruženja Svi Srbi u Parizu, koji svojim sajtom povezuje zemljake, u besedi je bio nadahnut:

– Ovde počivaju preci koji su dali svoje živote za srpstvo i slobodu srpskih zemalja. Bili su jaki u nadi i veri u svanuće dana. Nama, koji sledimo put svetosavlja, njihovo rodoljublje treba da bude vodilja patriotizma u uvek slobodnoj Srbiji. Zbog međusobnih odnosa velikih sila danas se srpski narod nalazi u iskušenjima. Svet zaboravlja koliku je žrtvu taj isti srpski narod podneo kroz osmanlijsku, austrougarsku i nacističku čizmu i koliku je cenu plaćao za slobodnu Evropu. Samo jedinstvom, koje mi ovde danas pokazujemo, a živimo daleko od matice, možemo da se odupremo izazovima. Dužnost nam je da čuvamo Srbiju, prenosimo srpski jezik, ćirilicu, pravoslavlje i to je najmanje s čim se možemo odužiti i zahvaliti junacima koji ovde počivaju.

Polaganje venaca

Redosled događanja najavljivala je voditelj Mira Kričak iz SKD Izvor, a polagače venaca je ovako prozivala: konzul Branislava Bećanović i puk. Dejan Milosavljević (Ambasada Srbije), mesje Žan Pol Bašet (Udruženja starih boraca iz Ministarstva unutrašnjih poslova Francuske), Đuro Ćetković i Nikola Todorović (Savez Srba Francuske), Dragana Jeličić (Svesrpska zajednica Francuske), Saša Pešić i Aleksandar Mijatović (Udruženje Svi Srbi u Parizu), Čedomir Krasnić i Maja Petrović (Udruženje prijateljstvo Francuska-Srbija), Slađana Stamenović (SZF), Jelena Radenković i Marija Marinković Medić (Udruženje Kraguji).

Manje nas je

Vera Matine, poreklom iz Aleksinca, bila je u društvu prijateljice Diane, a za ovaj memorijalni skup ovako važe:

– Zaista je lepo što ne dozvoljavamo da sećanje izbledi, mada mi se čini da je bilo manje ljudi nego obično. A kako vidim mlade, nadam se da će oni nastaviti stopama prethodnika.

Jelena i Marija su nosile venac Udruženja Kraguji
Sveće za pomen junacima
Vladan Stefanović, predstavnik Udruženja “Kralj Petar Prvi”
Čedo Krasnić i Maja Petrović