Od tužbe za genocid koju Priština navodno priprema protiv Srbije neće biti ništa, uvereni su pravni stručnjaci u Srbiji koji smatraju da je reč o propagandi namenjenoj albanskoj javnosti.
Vjosa Osmani, Aljbin Kurti i Gljauk Konjufca, kako je saopštila Aljbuljena Hadžiju, ministarka pravde u privremenim institucijama, uključeni su u pripremu tužbe za genocid protiv Srbije. Dodala i da “zbog osetljivosti pitanja” ne sme da iznese više detalja.
Predstava za javnost
Akademik Kosta Čavoški, profesor međunarodnog prava objašnjava da je takva tužba ne samo formalna, već i pravno nemoguća.
– Optužiti Srbiju da je počinila genocid na KiM je smešno i ta tužba bi bila smešna. Ta najava je prevashodno namenjena albanskoj javnosti, a pretpostavljam da je drugi cilj da se eventualno uspori bilo kakva realizacija onoga na šta su se vlasti u Prištini obavezale – naveo je on.
Kosta Čavoški kaže da se postavlja prosto pitanje kome bi je uputili.
– Haški tribunal je završio svoj rad i njen naslednik Rezidualni mehanizam se bavi isključivo puštanjem na privremenu slobodu osuđenih nakon izdržane dve trećine kazne ili njihovim prebacivanjem iz jednog zatvora u drugi. Albanci ne mogu da se obrate ni međunarodnom Sudu pravde u Hagu zato što je to institucija proizašla iz UN i samim tim nadležna isključivo za pitanja članica UN – pojašnjava ovaj akademik. Ostaje im, kaže, jedino Međunarodni krivični sud u Rimu koji je već podigao optužnicu protiv Vladimira Putina.
Skrivene namere
– Ali, čak ni tom sudu ne bi mogli da se obrate kao država ukoliko nisu prethodno ratifikovali sporazum. Doduše, mogli bi da se obrate kao pojedinci. Ali to isto može da uradi bukvalno svako, da sakupi dokaze i da im ih preda uz tužbu. Međutim, nisam siguran da će ovaj sud imati vremena za njih. Već su se izjasnili da su u ratu u Gazi počinjeni ratni zločini i sada bi trebalo da se izjasne protiv koga će podići optužnice – objašnjava Čavoški.
Advokata Branislava Tapuškovića, koji ima višegodišnju praksu u Haškom tribunalu, najava tužbe nije iznenadila.
– Do sada su je više puta najavljivali, zapravo, neprestano je najavljuju zato što se iza svega skriva namera da u jednom trenutku izađu sa tužbom za naknadu ratne štete. Polaze od teze da je Srbija izvršila agresiju na KiM, i za tu tvrdnju imaju pokriće u procesu vođenom protiv Slobodana Miloševića, gde je u jednom trenutku postupak za događaje na KiM spojen sa optužbama za Hrvatsku i BiH. Tada je to opravdano formulacijom tužilaštva da se Milošević zalagao za stvaranje velike Srbije. Očigledno će nas ta mantra pratiti još dugo – kaže Tapušković.
Opasne namere
Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da su najave tužbe medijska priča zbog pritiska na Srbiju.
– Pravno gledano ovakve pretnje su apsolutno nerealne, jer ne postoje ni procesni ni materijalni uslovi za takvu vrstu tužbe. Ovde je čini mi se reč više o medijskoj priči i pritisku na Srbiju – kaže Čelić.
Velika opasnost
Advokat Branko Lukić je mišljenja da vlasti u Prištini očigledno namerava da tužbu pokrene pred svojim pravosuđem i da bi se Srbiji tamo i sudilo.
– Mogli bi da pred Međunarodnim sudom pravde tuže Srbiju za naknadu štete što je pokušala BiH, ali nisu uspeli pošto nije bilo osnova. Pravo nije egzaktna nauka. Može da bude i crna i bela, ali je obično siva. Međutim ova namera Prištine je svakako velika opasnost i za obične ljude, ali i za državu Srbiju – navodi Lukić.
