Norbert Hofer, lider Slobodarske partije Austrije(FPOe) i treći predsednik austrijskog parlamenta, za “Vesti” je ocenio da se Austrija u nabavci vakcina previše oslonila na EU i naglasio da je Srbija pokazala kako to treba raditi. On očekuje da će biti i drugih pandemija za šta se na vreme treba pripremiti. Hofer smatra da je sadašnje zaključavanje pogrešan put koji urušava privredu i zbog toga kritikuje vladu.
Koje su pouke aktuelne pandemije korona virusa?
– Prethodnih godinu dana mogli smo da vidimo da je dovoljan samo jedan virus da celu zemlju izbaci iz koloseka. Sumnjam da je korona virus poslednja pandemija sa kojom ćemo se suočiti. Moramo zbog toga učiniti sve da se pripremimo za buduće pandemije. U ekonomiji su nam potrebna preduzeća sa većom stopom sopstvenog kapitala, a u zdravstvu moramo proširiti kapacitete. Ukupno gledano Austrija kao zemlja mora da bude nezavisnija. Moramo osigurati samostalnost i u oblasti energije i namirnica kako ne bismo bili zavisni od globalnog lanca snabdevanja.
Mogu li u nabavci vakcina postojati geostrateška razmišljanja?
– Ne, jer pitanje ne sme biti ko je razvio vakcinu, već samo da li je delotvorna i bezbedna. Slobodarska partija je bila prva stranka u Austriji koja se založila za uključenje ruske vakcine sputnjik i strategiju vakcinacije. Doskorašnji ministar zdravlja Rudolf Anšober je to tada odbio. Nešto kasnije je nemačka kancelarka Angela Merkel najavila da treba upotrebiti sputnjik čim dobije odobrenje Evropske agencije za lekove (EMA). Od tog trenutka je odjednom i austrijski kancelar bio za sputnjik.
Austrija se odlučila za nabavku ruske vakcine, ali je najavila da će je upotrebiti tek kada dobije odobrenje EMA. Da li je to prihvatljivo?
– Posebno u aktuelnoj fazi, u kojoj ima sve više izveštaja o teškim nuspojavama raznih vakcina, trebalo bi je primeniti tek kada dobije odobrenje EMA.
Da li je Austrija mogla mnogo ranije, kao Mađarska, samostalno da nabavlja vakcine i uzme u obzir rusku i kinesku?
– Austrija se oslonila na snagu EU. To je, naknadno gledano, bila greška. Bilo je, međutim, dovoljno vremena da se blagovremeno sa zemljama izvan EU stupi u kontakt u cilju obezbeđivanja dodatnih isporuka. To je austrijska vlada propustila i umesto toga se držala striktno procesa nabavke EU.
Da li je Srbija primer u Evropi kako se treba ophoditi u nabavci vakcina?
– U vakcinisanju protiv korona virusa je Srbija sigurno dobar primer kako je jedna zemlja bez pomoći EU uspela svom stanovništvu da ponudi maksimalnu zaštitu.
Šta kažete na to što je Srbija vakcine ponudila i drugim državljanima?
– Kao građanina Austrije čini me tužnim kada moram da gledam kako sve one zemlje, koje nisu članice EU, značajnije bolje napreduju u nabavci vakcina. Izrael, Srbija ili Velika Britanija su daleko ispred država EU, što jasno pokazuje kako je kada se previše oslanjate na Uniju. U Srbiji, prema mojim saznanjima, može čak i da se bira vakcina. Loše upravljanje EU i austrijske vlade ovom krizom je mnoge moje sunarodnike navelo da budu vakcina-turisti.
Koliko su delotvorne mere zaključavanja i da li one uništavaju austrijsku privredu?
– Imali smo samo jedno delotvorno zaključavanje u Austriji, a to je bilo prvo. Tada je sve bilo pusto, građani su ostajali kod kuće. Zaključavanje se od tada “ofucalo”. Građani su zbog zabrane izlaska i zatvaranja gastronomije potisnuti iz javnog prostora. Posledica je da su se građani sretali u privatnom okruženju i to bez mera predostrožnosti. Oko 60 odsto svih infekcija događa se u privatnom okruženju. To je dokazano trasiranjem kontakata. I pored toga vlada nije spremna da napusti pogrešan put zaključavanja, a privreda je teško pogođena tim merama.
Svi vučemo na istu stranu
FPOe je kritikovana zbog svog stava u aktuelnoj krizi i govori se da pitanje nošenja maske može dovesti do razdora u stranci ?
– Slobodarska partija Austrije je ujedinjena i svi u stranci vuku istu stranu konopca. Nemire podstiče politička konkurencija, koja prema istraživanjima sve više gubi podršku građana dok FPOe stalno raste i već je ponovo blizu 20 odsto.
Zahtevamo “Austrijsku hiljadarku”
Očekuje li Austriju u narednim godinama ekonomska kriza ili će nastala šteta moći brzo da se nadoknadi?
– Svaki dan zaključavanja nanosi zemlji veliku štetu. Pre svega u gastronomiji, turizmu i kulturi možemo očekivati veliki talas stečaja. Nacionalna banka Austrije došla je simulacijom do zaključka da će 10 odsto svih austrijskih preduzeća ove i iduće godine otići u stečaj. U normalnim okolnostima u stečaj ide oko jedan odsto firmi. Vlada mora da osigura da ne dođe do povećanja poreza, jer ni građani, a ni privreda neće biti u stanju da savladaju nova opterećenja. Porez za zaposlene i preduzeća mora biti smanjen. Kako bi podstakli kupovnu moć zahtevamo “Austrijsku hiljadarku”. Svaki državljanin, od bebe do penzionera, trebalo bi da dobije 1.000 evra u obliku bona. Bonom može da plati robu ili usluge preduzećima koja u Austriji plaćaju porez. Na taj način bi stavili u obrt svež novac. Za jačanje austrijske privrede neophodno je i povećane investicija u infrastrukturu, u prugu, puteve i brzi internet. Takođe, država mora i da smanji skupu birokratiju.
