Tužna zbilja Krajišnika rasutih po celom svetu sažeta je u novoj knjizi „Naši i vaši“ direktora DIC „Veritas“ Save Štrpca.
Svečano je predstavljena na 67. beogradskom Međunarodnom sajmu knjiga.
– Bio mi je cilj da pokušam odgovoriti ko smo, šta smo, odakle smo, pa i kuda idemo kako bismo, ako nađemo odgovore, izbegli sukobe među narodima koji su osuđeni da žive na ovim prostorima jedni pored drugih. Samo da se ne ubijamo kao što je to bilo u celom 20. veku – objašnjava Štrbac.
Da bi postigao taj cilj knjigu je podelio u tri tematske celine u kojoj su u prvoj sudbine običnih ljudi od kojih je svaka, uvezana za poslednji rat i ono što je zatim usledilo.
U drugom delu Štrbac je preneo najzanimljivije kolumne koje objavljuje u listu Politika, a u trećem se pozabavio pitanje procesuiranja ratnih zločina u Hrvatskoj.
– Hrvati su od ovih procesa napravili „brend“ koji sada izvoze na Kosovo i Metohiju, BiH i u Ukrajinu. Krajnji cilj takvog modela procesuiranja ratnih zločina je da se od dve zaraćene strane samo jedna prikaže kao odgovorna, istovremeno, kroz nove istrage i optužnice vrši se tiho etničko čišćenje. Nema Krajišnika a da ne sumnja da se i protiv njega vodi proces ili će se pokreti čim poželi da obiđe zavičaj. I zato rasuti po celom svetu Krajišnici mnogo ređe dolaze nego što im duša to traži. Ovaj model proterivanja je mnogo efikasniji od bilo koje upotrebe sile ili oružja – ističe Štrbac.
V.d. direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina, jedan od recenzenata, istakao je da se Štrbac tvrdoglavo bori za istorijsku istinu o stradanju Krajišnika.
– Danas, sve je jasnije vodi se borba za istoriju. Istorisku istinu, istorijske činjenice i interpretaciju. Front ove borbe je svakako najviše okrenut ka srpsko-hrvatskoj istoriji koja „trpi“ najsnažnije pritiske. Od pokušaja negiranja genocida nad srpskim narodom u NDH 1941-1945., tumačenjem stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kao „velikosrpske okupacije i hegemonije“, nipodaštavanjem i uništavenjm srpskog kulturno-istorisjgo naleža na prostoru tadašnje Hrvatske sve do karaktera ratova za jugoslovensko nasleđe u periodu od 1991. do 1995. godine – istakao je Arbutina.
Dramaturg Nataša Drakulić, scenarista „Dare iz Jasenovca“ kaže da su brojni Krajišnici, ne svojom voljom, bili prinuđeni da započnu živote onako kako im je „grah pao“.
Ona je poručila Štrpcu da pripada onoj grupi koja ne odustaje od borbe za istinom.
– Boriš se da nas sačuvaš. Tog čoveka u njivi prepodnevnog sunca kad će jara udariti, tu baku koja loži vatru po toj istoj vrućini jer unuci vole njen krompir i to na masti, a neka druga baka, možda ni kilometar dalje radi to isto samo za sina za kog još ne zna da je odnedavno mrtav, da će ona i sama uskoro iz te kuće i svega što je smatrala svojim životom koji ionako više neće biti život. Ali baš ti ćeš joj dati snagu da ga mrtvog pronađe i sahrani. I da negde daleko, nekoj upravi groblja ti kažeš da taj čovek nije bezimen, da ima svoje ime i prezime i svoj grob koji ga čeka – kazala je Drakulić.
