U poslednjih pet godina Rusija je značajno uspela da umanji korišćenje dolara prilikom realizacije međudržavnih transakcija, i to u korist rublje, evra, ali i kineskog juana. Međutim, koliko je uopšte u interesu Rusije da u potpunosti izbaci dolar, kao i da li evro, pa čak i kineski juan mogu da opravdaju takav radikalan ekonomski potez? piše Sputnjik.
Potiskivanje dolara iz međudržavnih transakcija počelo je pošto je Zapad uveo sankcije Moskvi. Rusija je tim potezom želela da umanji zavisnost od američke valute. Podaci pokazuju da je za poslednjih pet godina Rusija umanjila korišćenje dolara za 12,6 odsto u spoljnoj trgovini, dok je pojačala korišćenje evra za 26,6 odsto i rublje za 14 procenata.
– Dolar je, međutim, i dalje apsolutni lider u ruskim spoljnotrgovinskim transakcijama sa udelom od 56,1 odsto, ali trend izbacivanja američke nacionalne valute je više nego prisutan – kaže za Sputnjik Mihail Beljajev, stručnjak sa Ruskog instituta za strateška istraživanja.
Kako ukazuje, da je reč o samo o informativnom ratu koji se vodi između Zapada i Rusije, cifre ne bi bile ovakve. Sve što u ekonomiji prevazilazi udeo od 10 odsto je bitna stvar. Međutim, ne treba gledati samo na činjenicu da upotreba dolara opada, već u čiju korist, tačnije u korist rublje i evra.
Stvar je u tome, objašnjava Beljajev, što se trgovina sve više premešta na evropsku scenu, usled čega se i transakcije obavljaju u valuti koja je najpogodnija. Kad bi se ubacio dolar u transakcije sa evropskim kompanijama, dodatne finansijske operacije bi uticale na ostvarivanje profita. Pored toga, politika je takođe imala veliki uticaj na smanjenje dolara i to zbog čvrstog stava Moskve prema sankcijama.
Beljajev, međutim, ukazuje da je glavna otežavajuća okolnost “dedolarizacije” pre sve trgovina energentima, s obzirom da se ona tradicionalno odvija u dolarima.
– Lako je reći da nećemo više da koristimo dolar u trgovini energentima, ali istovremeno jako je teško to sprovesti u delo jer treba uvek uzimati u obzir želje naših partnera i običaje spoljne trgovine. Mi možemo da predložimo naše uslove, ali ne možemo da diktiramo partnerima kako oni da se ponašaju. Potrebno je vreme da bi se tako nešto sprovelo u delo – konstatuje on.
Imajući u vidu da Rusija sa Amerikom ima snažne spoljnotrgovinske veze, ocenjuje Beljajev, teško je zamisliti kako bi se trgovina između te dve zemlje odvijala u bilo kojoj drugoj valuti.
– Pored toga, treba imati u vidu i da dolar leži u osnovi svih ruskih rezervi zlata, s obzirom da se preko dolara kupuje ovaj dragoceni metal. Dokle god su SAD snažne, i njihova valuta će biti jedna od najlikvidnijih – zaključuje Beljajev.
