Zbog odluke SAD da dozvoli usvajanje rezolucije Ujedinjenih nacija o prekidu vatre u Gazi, bez uslovljavanja oslobađanjem svih talaca, odnosi između predsednika SAD Džoa Bajdena i premijera Izraela Benjamina Netanjahua pali su na najniži nivo od početka ofanzive Izraelskih odbrambenih snaga na Gazu, navodi Rojters.
Netanjahu je ove nedelje otkazao posetu visoke delegacije Izraela Vašingtonu koja je trebalo da razgovara o dejstvima vojske u gradu Rafa na jugu palestinske enklave, prenosi Glas Amerike.
Otkazivanje tog sastanka predstavlja novu veliku prepreku u nameri SAD koje, zbog zabrinutosti usled produbljivanja humanitarne katastrofe u Gazi, pokušavaju da nateraju Netanjahua da razmotri alternative kopnenoj invaziji na Rafu koja je sada poslednje relativno sigurno utočište za palestinske civile.
Pretnja tom ofanzivom povećala je napetosti između dugogodišnjih saveznika SAD i Izraela i postavila je pitanje da li bi Sjedinjene Države mogle da ograniče vojnu pomoć toj zemlji ukoliko Netanjahu odluči da nastavi tu vojnu operaciju.
– Ovo pokazuje da se poverenje između Bajdenove administracije i Netanjahua možda ruši. Ako se krizom ne upravlja pažljivo, ona će samo nastaviti da se pogoršava – rekao je Aron Dejvid Miler, bivši pregovarač za Bliski istok republikanske i demokratske administracije.
Bajdenova odluka da SAD ostanu uzdržane tokom glasanja u UN usledila je nakon više meseci tokom kojih se uglavnom pridržavao dugogodišnje američke politike zaštite Izraela od te svetske organizacije i izgleda da odražava rastuću frustraciju SAD zbog izraelskog lidera.
Aktuelni predsednik SAD, koji se kandiduje za reizbor u novembru, suočava se sa pritiskom ne samo američkih saveznika, već i sve većeg broja demokrata koji traže da se „obuzda“ izraelski vojni odgovor na napad Hamasa 7. oktobra prošle godine, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a oteto 250.
Bajdenova kandidatura za reizbor 2024. godine ograničava njegove mogućnosti – on treba da izbegne da republikancima ode deo podrške proizraelskih glasača, dok istovremeno zaustavlja eroziju podrške progresivnih demokrata uplašenih njegovom podrškom Izraelu.
S druge strane, Netanjahu se suočava sa sopstvenim domaćim izazovima, ne samo sa zahtevima članova krajnje desničarske koalicije koja se zalaže za tvrd pristup prema Palestincima. On takođe mora da ubedi porodice talaca da čini sve za njihovo oslobađanje dok se suočava sa čestim protestima na kojima se traži njegova ostavka.
Pošto je Netanjahuova kancelarija najavila otkazivanje posete, on je rekao da je neuspeh SAD da stavi veto na rezoluciju UN „jasno odstupanje“ od prethodne pozicije koje bi moglo da našteti ratnim naporima Izraela.
Američki zvaničnici kažu da je Bajdenova administracija zbunjena odlukom Izraela i da reakciju smatra preteranom, insistirajući da u politici nema promena.
Analitičari kažu da je sada izazov da Bajden i Netanjahu spreče da njihove razlike ne eskaliraju van kontrole.
Džon Alterman, direktor programa za Bliski istok u istraživačkom centru Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu rekao je da nema razloga da poslednji događaji zadaju „smrtonosni udarac“ odnosima.
– Ne mislim da su vrata zatvorena ni za šta – rekao je on.
Signalizirajući da su dve vlade i dalje u bliskoj komunikaciji, izraelski ministar odbrane Joav Galant koji odvojeno boravi u Vašingtonu nastavio je sastanke na visokom nivou.
Ranije ovog meseca, Bajden je u intervjuu za MSNBC rekao da bi invazija izraelske vojske na Rafu bila „crvena linija“, ali je istakao i da „nema šanse“ da Izraelu „odseče“ svo oružje jer bi to dovelo do prestanka rada Gvozdene kupole – protivraketnog odbrambenog sistema.
Netanjahu je odbacio Bajdenove kritike i obećao da će nastaviti dalje ka Rafi, poslednjem delu pojasa Gaze gde izraelske snage nisu izvele kopnenu invaziju, iako američki zvaničnici kažu da nema znakova neposredne operacije.
