Naučnici su saopštili da im je albicidin omogućio da naprave ogroman korak napred u stvaranju novog spektra antibakterijskih lekova.
Kako se Tanjug poziva na tekst objavljen u Guardianu, ovaj biljni toksin, sa jedinstvenom metodom uklanjanja bakterija, mogao bi da se koristi za stvaranje novog spektra snažnih antibiotika.
Novi antibiotik, albicidin, napada bakterije na potpuno drugačiji način od postojećih lekova, otkrila je grupa britanskih, nemačkih i poljskih naučnika u radu nedavno objavljenom u časopisu “Nature Catalysis”.
Njihova studija sugeriše da bi taj novi put mogao da se iskoristiti za borbu protiv bakterijskih bolesti.
– Nismo mogli da izazovemo otpor prema albicidinu u laboratoriji. Zaista smo uzbuđeni, jer mislimo da će bakterijama biti veoma teško da razviju otpornost na antibiotike koji potiču od albicidina – saopštio je jedan od autora studije Dmitrij Gilarov, čija se istraživačka grupa nalazi u Centru Džon Ines u Noriču.
Albicidin proizvodi bakterijski biljni patogen Xanthomonas albilineans koji izaziva razornu bolest kod biljaka, poznatu kao Bakterijska pegavost lišća. Patogen koristi albicidin da napadne biljku, ali je takođe otkriveno, pre nekoliko decenija, da je veoma efikasan u ubijanju bakterija.
– Problem je bio u tome što u to vreme nismo znali tačno kako albicidin napada bakterije, pa nismo mogli da ga koristimo kao osnovu za nove antibiotike jer su oni mogli da izazovu sve vrste komplikacija u ljudskom telu. Morali smo precizno da utvrdimo kako je ubio bakterije pre nego što smo to mogli da uradimo, i to je ono što smo sada postigli – rekao je Gilarov.
Radeći zajedno sa naučnicima Tehničkog univerziteta Berlin u Nemačkoj i Jagelonskog univerziteta u Krakovu, Poljska, Gilarov i njegov tim su koristili niz naprednih tehnika da otkriju kako albicidin ubija bakterije.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da je otpornost na antibiotike postaje jedna od najvećih pretnji globalnom zdravlju, bezbednosti hrane i razvoju. Neselektivna prekomerna upotreba antibiotika dovela je do toga da bakterije razviju otpornost na njih, što je rezultiralo evolucijom nekih sojeva mikroba koje je postalo mnogo teže eliminisati, što je zauzvrat dovelo do viših medicinskih troškova, produženog boravka u bolnici i povećane smrtnosti.
Jedna nedavna studija sugeriše da ovaj problem sada uzrokuje smrt oko 3.500 ljudi svakog dana, a više od 1,2 miliona je umrlo 2019. od direktnih posledica bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike, navodi britanski list.
