Youtube/N1
Milan Vlaisavljević

Šteta koju pušenje nanosi ljudskom organizmu je višestruka, ukazuje za “Vesti” psiholog Milan Vlaisavljević, direktor specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Vita i ističe da taj porok ne samo da utiče na čovekovo zdravlje u celini, već je odgovoran i za nastanak velikog broja oboljenja i oštećuje gotovo svaki organ.

Kao najčešća oboljenja u vezi sa pušenjem, navodi širok spektar kancerogenih i srčanih oboljenja, infarkta, komplikacija u trudnoći, hronične opstruktivne pulmonalne bolesti i mnoge druge.

– Pušenje je povezano sa kancerima usta, ždrela, grkljana, jednjaka, stomaka, cerviksa, pankreasa, bubrega, uretre i bešike. Stopa smrtnosti od raka kod pušača je dva puta veća nego kod nepušača, a među teškim pušačima ta stopa je i do četiri puta veća – priča naš sagovornik.

Cigarete su, kaže, jedini potrošački proizvod koji ubija deo svojih korisnika.

– Ukupno, jedan od dva pušača koji konzumiraju 20 cigareta dnevno od 18. godine, dočekaće smrt prouzrokovanu od svojih navika u srednjim godinama. Rizik po zdravlje direktno je povezan sa količinom popušenih cigareta i dužinom perioda upotrebe cigareta. Što više cigareta pušač popuši dnevno, rizik je srazmerno veći. Dužina perioda pušenja je drastično povezana sa rizikom, odnosno štetnije je pušiti 20 cigareta dnevno za 40 godina nego 40 cigareta dnevno za 20 godina – pojašnjava naš sagovornik.

Pušači koji, prema njegovim rečima, prestanu sa pušenjem pre 35. godine, produžavaju svoj životni vek do blizu životnog veka nepušača.

– Praksa pušenja duvana datira od pamtiveka. Jasno je, u samom duvanu postoji nešto što uzrokuje da pušači nastavljaju da puše i više nego što je to stvar imidža. To nešto je adiktivna snaga cigareta – priča Vlaisavljević.

Opasna zavisnost

Milan Vlaisavljević iznosi podatak da samo u Americi, svake godine od posledica pušenja umre oko 440 hiljada ljudi.

– Udruženje hirurga SAD je u izveštaju iz 1998. zaključilo je da su cigarete i drugi oblici duvana su adiktivni, a nikotin psihoaktivna supstanca koja uzrokuje zavisnost. Bihevioralne i farmakološke karakteristike koje determinišu zavisnost od duvana su slične onima koje determinišu zavisnost kod takvih psihoaktivnih supstanci kao što su kokain i heroin – kaže Vlaisavljević.

Beograd sa 20 miliona opušaka

U klinici Viva navode neke zanimljive podatke, među kojima i da se samo u Beogradu, svakog dana, popuši oko 20 miliona cigareta i baci oko šest tona opušaka.

– Beograd za cigarete dnevno da više od milion evra, a Srbija oko pet miliona. Još slikovitije, samo Beograđanke za cigarete godišnje izdvoje sumu približnu ceni izgradnje jednog mosta preko Dunava, dok muški deo populacije glavnog grada potroši dva, tri puta više – kažu oni.

Sutra – Na planeti čak milijardu pušača (4): Pušači češće na respiratoru