Srbija beleži 36 odsto odraslog stanovništva koje svakodnevno ili povremeno puši, a alarmantan je podatak da od posledica pušenja izgubi od 15.000 ljudi godišnje. Uz pandemiju korone je, kako upozoravaju iz regionalnog Pokreta Balkan bez duvana, prisutna i pandemija pušenja i to, kako objašnjavaju, s ozbiljnim posledicama.
Srbija je, kažu za “Vesti” iz ovog pokreta, ocenjena kao jedna od zemalja Evrope sa najvišim stopama učestalosti pušenja, gde trećina odraslih konzumira cigarete i druge proizvode. Oni neprestano apeluju na građane da doprinesu podizanju svesti o škodljivosti i smrtonosnim posledicama korišćenja duvana, kao i izloženosti duvanskom dimu. Nadležne institucije pozivaju da zakonodavstvo koje reguliše kontrolu duvana usklade sa EU.
– U vreme kad se borimo sa pandemijom COVID-19 ne smemo zaboraviti pandemiju pušenja koja paralelno i stihijski svakodnevno oduzima živote – ukazuju oni.
U toj organizaciji se zalažu za zakon o potpunoj zabrani pušenja koji bi, prema rečima dr Snežane Alčaz, neuropsihijatra i načelnice službe bolničkog lečenja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, pomogao da gosti lokala ne budu izloženi sekundarnom i tercijarnom pušenju, ali i da se očuva zdravlje zaposlenih u ugostiteljstvu.
BiH je na korak od novog zakona koji predviđa zabranu pušenja u zatvorenom javnom prostoru, kafićima i restoranima, dok, kako kažu iz pokreta Balkan bez duvana, Srbija još uvek nije uskladila zakonodavstvo sa EU i potrebama građana.
– Komisija za kontrolu upotrebe duvana je još 2010, kada je usvajan Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu predložila potpunu zabranu pušenja u svim javnim zatvorenim objektima. Predlog, nažalost, nije usvojen, već je nađeno polurešenje da ugostiteljski objekti, veći od 80 kvadrata, odrede delove za pušače i nepušače, ali među njima nema pregrada, pa su svi jednako izloženi duvanskom dimu – ističe dr Snežana Alčaz za “Balkan bez duvana”
Srbija je, objašnjavaju u ovom pokretu, visoko na lestvici zemalja u duvanskom dimu, a evropski je lider, prema poslednjim objavljenim istraživanjima, po prosečnoj potrošnji cigareta po pušaču.
S druge strane, oko 35 odsto punoletnih Crnogoraca puši i u toj zemlji od raka pluća godišnje oboli oko 400 ljudi, a lečenje jednog pacijenta košta 70.000 evra. Podaci Instituta za javno zdravlje Crne Gore pokazuju da duvan konzumira svaki deseti maloletnik starosti od 13 do 15 godina, pa se u toj zemlji pre dve godine pristupilo rigoroznoj meri, zabrani pušenja u zatvorenom prostoru.
U ostalim zemljama regiona su pravila o pušenju na javnim mestima različita. U Hrvatskoj je pušenje delimično zabranjeno u kafićima i pabovima, a potpuno zabranjeno u restoranima, dok u BiH za sada nema zabrana, a čeka se usvajanje zakona o kontroli i ograničenoj upotrebi duvana, duvanskih i ostalih proizvoda za pušenje, kojim bi trebalo da bude uvedena potpuna zabrana. Makedonija je uvela potpunu zabranu u kafićima, pabovima i restoranima, a u Sloveniji je dozvoljeno pušenje u posebnim prostorijama u kafićima i pabovima, dok je potpuna zabrana u restoranima.
Regionalni borci
Projekat Balkan bez duvana podržava organizacija “Campaign forTobačo-Free Kids”, a započet je u julu 2020. godine sa ciljem smanjenja rasprostranjenosti pušenja putem politike povećanja akciza na duvan i duvanske proizvode. Partneri su organizacije Propulsion iz Srbije, PROI iz Bosne i Hercegovine i Preporod iz Crne Gore.
