Zaboravnost, gubitak koncentracije, neuropatske smetnje – često su postkovid simptomi. Ipak, nema pouzdanih dokaza da kovid ubrzava demenciju. Starenje populacije glavni je razlog što sve više ljudi u svetu pati od demencije. U Srbiji ima tek nekoliko gerontoloških centara specijalizovanih za negu obolelih od te neizlečive bolesti, pa se priprema izgradnja nacionalnog centra za demenciju.
Kasno primetimo da naši najbliži ne mogu da pronađu neku stvar, da se ne orijentišu u prostoru ili da nas pitaju nešto što smo im upravo rekli. Kasnimo sa dijagnozom, jer su prvi znaci demencije suptilni i mislimo da su u vezi sa godinama, jer većina pacijenata oboli posle 65 godine.
– Potrebno je da imamo dovoljno obučenih lekara, prvenstveno na primarnom nivou nege, gde treba da postave dijagnozu kada se posumnja. Porodica je ta koja treba da prepozna simptome – kaže neurolog KBC “Dragiša Mišović” doktorka Dragana Obradović Kuljić.
Postoje i suplementi za osobe sa demencijom, ali ova neizlečiva bolest sporije napreduje kada je pacijent na terapiji. Da bi usporili napredovanje bolesti, treba ih podsticati da čitaju, komuniciraju, šetaju i obavljaju lakše poslove.
U Gerontološkom domu na Bežanijskoj kosi u dva odeljenja smešteno je 159 pacijenata sa demencijom. Godišnje prime oko 100 zahteva za boravak u ovom domu.
– Imamo dovoljno mesta. Postoji i lista čekanja, ali otprilike se ne čeka više od tri meseca na smeštaj. Sada, na današnji dan je 36 zahteva na čekanju – ističe direktor Gerontološkog centra Beograd Srđan Dimitrijević.
Najteže je porodicama osoba sa demencijom, jer je potrebna celodnevna pomoć, od odevanja i hrane, do lične higijene, a malo je negovatelja koji prihvataju takav posao.
U Srbiji ima oko 140.000 ljudi koji su oboleli od nekog oblika demencije. Sledeće godine biće im mnogo lakše, jer se priprema izgradnja Centra za demenciju.
Gradski centar za socijalni rad pripremio je sredstva za izradu projektne dokumentacije, a u tom centru ljudi će moći da budu trajno smešteni ili primljeni na dnevni boravak.
