– Već nekoliko godina radila sam sa dr Voker, ona je bila moj mentor na doktoratu i znam koliko je ponosna na taj svoj gospel hor i taj godišnji koncert. Ona uvek dovodi goste i znam koliko je selektivna u njihovom izboru. Znajući kako sve to ide bila sam jako iznenađena kada me je, posle nastupa našeg dečjeg hora "Sveti Sava" u klivlendskom Muzeju, pozvala da učestvujemo na tom koncertu. Mi smo, kao hor sa strane morali čak da čekamo odluku dekana jer smo, kao srpski hor, pevali na srpskom, a ne na engleskom jeziku. Dobili smo zeleno svetlo za nastup, a onda se pred sam nastup skoro pola našeg hora razbolelo i od 29 članova ostalo je samo 16 dece. Na kraju sam se i ja razbolela i mislila sam da ću da otkažem nastup. Ipak, sve je ispalo dobro i sada sam mnogo srećna – kaže dr Martinović.
Ona posebno izdavaja trenutak kada su sva deca – iz dva dečja i jednog odraslog, univerzitetskog hora izašla na binu i otpevala pesmu "Amen" koju izvodi Larnel Haris.
Spremni za svetosavske priredbe
Dr Martinović kaže da se Dečji hor "Sveti Sava" sprema za svetosavske priredbe koje će biti održane u obe srpske crkve u Klivlendu, a za maj-jun planiraju samostalni koncert.
– Dve devojčice iz srpskog hora – Marija Đorđević i Tara Petrović – odabrane su da budu solisti za taj nastup! Bio je to veličanstveni trenutak! – kaže ona i nastavlja: – U našem horu ima zaista male dece, čak tri četvorogodišnjaka, i ta deca nisu krila oduševljenje! Skakali su na sceni od sreće, a neki roditelji su plakali gledajući i slušajući ih. Bilo je veoma emotivno! – kaže ona i dodaje da se pribojavala kako će sve ispasti, jer su deca mala, međutim, opšti utisak je da su oni šarmirali publiku i nastupom i izgledom.
Srpski dečji hor izveo je tri pesme – najpre modernu verziju pesme "Sveti Sava", onda našu božićnu pesmu "Anđeli pevaju" i "Kad snovi dobiju krila", pesmu koja ima univerzalnu poruku i koja govori šta je sve moguće kada deca sanjaju.
– Dok su deca pevala poslednju pesmu cela sala je ustala kako bi pozdravila izvođače. Bilo je to veliko iznenađenje za sve, objašnjava dr Martinović. – Pored toga što nas je malo bila sam iznenađena tako dobrim prijemom našeg hora koji peva na srpskom jeziku. Tada sam napomenula da je jedan od ciljeva hora da deca neguju i sačuvaju srpski jezik. Takođe sam istakla da su sva deca koja pevaju u horu dvojezična. To se publici jako dopalo i reagovali su velikim aplauzom.
– To je za njih veliko iskustvo, a osim toga ovakav nastup gradi veliko samopouzdanje, ljubav prema nastupima i umetnosti! – kaže dr Nada Martinović na kraju.
Čuvari srpskog jezika
– Na kraju nastupa cela sala ponovo je ustala na noge, jer je to praktično prvi put da je naš dečji hor pozvan da nastupi negde van okvira crkve, ne računajući Muzej. Zato je ovo veliki i značajan trenutak. Posle koncerta mnogi su prilazili da nam čestitaju i da prokomentarišu naš nastup.
Dr Martinović kaže da je veoma dobro što su roditelji zadovoljni jer za decu značajno što su pevala na srpskom, što su osetili deo te energije i što su pevali sa univerzitetskim horom.