Uprkos porastu cena karata i klimatskim aspektima, sve više ljudi koristi usluge avioprevoznika. Na nebu je sve veća gužva. Posebno su popularne neke destinacije na Sredozemlju, piše Dojče vele.
Inflacija, porast cena avio-karata i klimatske promene, sve te pojave nisu odvratile ljude od letenja. Po podacima kompanije Flajtradar24, koja nadzire kretanje aviona, 6. jula ove godine je registrovan najveći broj komercijalnih letova otkako (od 2006.) vodi tu evidenciju, piše Dojče vele.
Na taj dan je naime na nebu bilo ukupno 134.386 aviona, saopštio je Flajtradar24. U tu brojku nisu uračunati privatni ni teretni avioni već samo komercijalni tj. putnički.
Potpuni oporavak avio-branše
I Jurokontrol koji nadzire vazdušni prostor u Evropi, kaže da je prošle nedelje zabeležio rekord. U petak je na nebu iznad Evrope registrovano oko 35.000 komercijalnih letova, to je najviše od juna 2019, dakle iz vremena pre proglašenja pandemije korona-virusa. Tada je u jednom danu bilo zabeleženo oko 37.000 aviona, što je još uvek rekord za područje Evrope, prenosi Dojče vele.
Nakon korona-restrikcija, aviobranša se danas nalazi pred potpunim oporavkom. Globalno gledajući, volumen aktuelnog vazdušnog saobraćaja dosegao je 96,1% volumena iz maja 2019, saopštila je Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj IATA.
Efekat inflacije?
Povećanje troškova putovanja avionom očito nije zaplašilo putnike: sudeći po navodima portala Ček24, nemački turisti su u martu ove godine u proseku morali da plate 21 posto više za letove unutar Europe – u odnosu na prošlu godinu. I pored toga, potražnja avio-karata je znatno porasla, prenosi Dojče vele.
„Nakon korone postoji velika potreba da se nadoknadi propušteno“, objašnjava stručnjak za turizam Torsten Kirstges sa Univerziteta Jade u Vilhelmshavenu.
– Oni koji su ranije mogli da priušte sebi putovanje, to u većini slučajeva mogu i onda kada cene porastu za deset ili dvadeset odsto. Mnogi su tokom korone uspeli da nešto uštede, iako su se finansijske rezerve kod mnogih istopile zbog inflacije.
Zaštita klime?
Kako piše Dojče vele, na rast potražnje očito ne utiču ni brige oko posledica klimatskih promena. Kirstges kaže da je pitanje održivosti ili svojevrsnog „stida“ zbog korišćenja avio-saobraćaja prisutna, ali da praktično nema većeg uticaja na praktično ponašanje. Samo retki odustaju od putovanja zbog razloga povezanih sa održivošću, dodaje ovaj stručnjak.
Na aviopromet otpada oko tri odsto globalne emisije ugljen-dioksida. Ono što se ipak uočava je porast očekivanja mušterija od ponudilaca putovanja.
– Očekuje se da branša učini nešto za održivost, ali mušterije i nisu baš spremne da odustanu od komfora u tom kontekstu – kaže Kirstges.
Sredozemne destinacije
Najomiljeniji avio-ciljevi u sektoru paket-aranžmana su, po navodima nemačkog stručnjaka, uglavnom destinacije na Mediteranu, uključujući i zemlje severne Afrike. Standardni ciljevi poput Španije, Grčke i Turske i dalje su vrlo popularni, kaže Kirstges. Osim toga raste potražnja za putovanjima u smeru Severne Amerike, Azije i Afrike, dodaje on.
Što se tiče korisnika usluga nemačke Lufthanze, najomiljenije destinacije su trenutno ciljevi na Sredozemnom moru, a osim toga – i destinacije na severu Evrope. Nemački avioprevoznik „iz razloga tržišne utakmice” nije hteo da precizira o kojim se ciljevima radi.
Jeftin avioprevoznik Rajaner kao najpopularnije destinacije svojih putnika navodi Španiju, Grčku i Portugaliju.
– Rajaner trenutno apsolvira najopsežniji letnji plan letenja ikada, to je 30 odsto više nego pre korone, a više od 3200 dnevnih letova na više od 230 ciljeva – izjavila je jedna portparolka kompanije za javni servis ARD.
Rast i u budućnosti
Prognoza turističkog istraživača Kirstgesa: broj putovanja avionom će se i ubuduće povećavati.
– Nemci će i ubuduće mnogo da putuju, ali i druge nacije. Kinezi sve više putuju, a usluge avioprevoznika sve više koriste i ljudi iz Severne i Južne Amerike.
To bi, po njegovom mišljenju, moglo da se promeni ako cene letova bitno porastu, i to političkom odlukom, sa ciljem zaštite klime, nakon čega bi usledio pad potražnje:
– Gledajući iz ugla zaštite klime možemo se samo nadati da će se pojaviti tehnologije zahvaljujući kojima će sve to biti nešto održivije, ili da to reše cene – smatra Kirstges. Ipak, napominje da i socijalnu komponentu valja imati u vidu.
Kako je u Nemačkoj?
Kako navodi Dojče vele, volumen avio-prometa u Nemačkoj raste nešto slabijim tempom nego u drugim evropskim zemljama. Po prognozama Saveznog udruženja nemačke avioekonomije (BDL) za drugo polugodište, nivo popunjenosti (odnosno broj prodatih sedišta) aviona će da dosegne samo 85 posto broja iz 2019.
Poređenja radi, u ostatku Evrope, saobraćaj će u potpunosti da se oporavi. Kao najvažnije razloge za pad potražnje na linijama unutar Nemačke BDL navodi činjenicu da su se sa nemačkog tržišta povukli neki veliki ponuđači direktnih letova.
