Posle posete Kumrovcu, Titovom rodnom mestu, dvojac na dvotočkašima će se uputiti ka svom konačnom odredištu – Titovom grobu u Beogradu.
"Ovo je naš oblik borbe protiv fašizma“ kaže Asmir. "Poslednjih godina u Mostaru fašizam sve više diže glavu. To se ne sme dopustiti.“
Prema rečim organizatora Ratka Pejanovića, ideja se rodila kao jedna od programskih aktivnosti mostarskog udruženja "Josip Broz Tito“.
"To vreme pamtim po humanizmu, drugarstvu, radnim akcijama, socijalnoj pravdi. Danas je sve drugačije. Gradske vlasti sačinjene od političkih partija koje manje ili više otvoreno koketiraju sa fašizmom, koje ne obeležavaju Dan oslobođenja Mostara, koje forsiraju segregaciju u obrazovnom sistemu, najviši državni zvaničnici koji imaju poveći broj krivičnih prijava, a i dalje zauzimaju najodgovornije funkcije, huligani koji po narudžbini prave incidente… To je slika današnjeg Mostara! Mi nismo za takav Mostar i svim silama ćemo se boriti protiv takvih retrogradnih ideja“, kaže Pejanović.
Ipak, u Mostaru su pokrenute inicijative da se ukine naziv najduže ulice u gradu koja nosi Titovo ime. Tvrdeći kako će zatražiti da se na jednoj od narednih sednica Gradskog veća raspravlja o ulicama koje nose imena ratnih zločinaca, potpredsednik Gradskog veća Mostara Danijel Vidović je rekao: "Sramota je da u Mostaru ulice nose imena po zločincima, ali ne samo ustaškim. Tu su i komunistički zločinci, sa Titom na čelu“.
"Želimo da kažemo da je sramota izjednačavati Tita sa čelnicima NDH-a“, ističu u udruženju "Josip Broz Tito“ u Mostaru.
Sociolozi kažu da je na Balkanu prisutan trend poznatiji kao jugonostalgija, gde mladi i stari žale za prošlošću, dok se svakodnevno bore sa zaostavštinom krvavih ratova i lošom ekonomskom situacijom.
"Njihova realnost je prilično sumorna s obzirom na to da žive u mini-državama koje je svet, izgleda, zaboravio“, ističe mostarski sociolog Eldar Mezić.
Asmir i Nihad kažu da se nadaju da će put od Mostara do Beograda motorom, kako bi se obeležili značajni datumi vezani uz ime Josipa Broza Tita, postati tradicija. Na put se ide bez velike tehničke podrške, tako da će se u prtljažniku naći samo osnovne stvari. Sve je to ipak, kažu, zanemarljivo naspram želje koja ih "tera“ na put.
