Ustao sam u zoru i uhvatio prvi voz koji polazi u 5.00 kako bih bio siguran da neću zakasniti na maturski ispit u Parizu, jer ne mogu da budem siguran koji je voz u štrajku i u kom vozu ima mesta, kazao je pred TV kamerama Arno (19), mladić iz pariskog predgrađa Aznije. Kao i ostalih 40.000 njegovih vršnjaka, koji putuju do škole na maturski ispit, i on je ovih dana morao da se izbori za mesto u vozu kako bi na vreme stigao u školu jer štrajk moćnog sindikata francuske železnice (SNCF)
već nedelju dana parališe zemlju.
Naime, Sindikati bi da po svaku cenu spreče reformu železnice i njenu bar delimičnu privatizaciju. Prezadužena francuska država obećava da neće popustiti i da će sprovesti decenijama najavljivane promene jer jednostavno nema izbora. Grešni SNCF posluje na “državnim jaslama” sa 20 milijardi evra gubitaka, a za nedelju dana štrajka otišlo je 80 milijardi. Gubici železnice bili bi smanjeni ako bi se ona grupisala zajedno sa ostalim javnim preduzećima vezanim za železničke poslove. Dug bi tako bio preraspodeljen.
Pošto su neka od tih preduzeća privatna, sindikati se boje promene pravila igre i ukidanja privilegija.
Javna je tajna da sa 50 godina u prevremenu penziju ne idu samo mašinovođe i noćni kontrolori, već i oni koji su teške poslove obavljali samo par godina, a ostatak radnog veka proveli u kancelarijama. Tako, na primer, besplatne karte u železnici koristi više od milion ljudi jer zaposleni u SNCF mogu da ih dele široj porodici.
Železnički sindikati su od 1995. godine deset puta potpuno paralisali zemlju kako bi blokirali reformu penzijskog sistema. Sada prete da će učiniti to isto.
Nisu sami
Štrajkuju i umetnici-izvođači koji prete da će ovog leta obustaviti najpoznatije svetske festivale, kao što je pozorišni festival u Avinjonu, a nacionalna i skoro sasvim privatizovana aviokompanija Er Frans takođe najavljuje štrajk, što bi bilo pogubno i po tranzitne putnike sa drugih kontinenata. Vlada sa svoje strane poručuje da neće popustiti.
