Trofej Lige šampiona osvojen sa Interom ukrasio je moju karijeru i dao smisao mom profesionalnom putu, kaže Dejan Stanković, tačno 10 godina nakon čuvenog trijumfa u finalu protiv Bajerna u Madridu (2:0).
Jedan od najboljih srpskih fudbalera u poslednje dve decenije, od zimus trener Crvene zvezde, ističe da je te večeri u Madridu, u toku slavlja i euforije imao isti stav kao danas, 10 godina kasnije – to je trenutak koji je čekao cedo život.
– Tog dana je svaki trening, svaka utakmica, sva odricanja, sve je dobilo potpuno novu dimenziju. Do tada sam već osvojio mnogo trofeja, titula, odigrao mnogo značajnih I velikih utakmica. Ali, posle finala Lige šampiona i osvajanja pehara, mogao sam sebi da priznam da je moj životni put i profesionalni izbor dobio apsolutni smisao.
Stanković dodaje da je osvajanjem Lige šampiona ispunio san i ostvario svoj najvažniji profesionalni cilj.
– Godinama sam maštao, radio, trenirao, da bih to doživeo. Želeo sam, baš onako srcem I dušom da mi se to dogodi. Naravno da me je samim tim i postignuti uspeh promenio, kao da sam shvatio da svako odricanje ima svrhu i koliko je fudbal lep.
Na pitanje čega se se prvo seti kada se spomene čuvena sezona i osvajanje “triplete” Stanković kaže:
– Prva pomisao kad se pomene tripleta je ekipa čiji sam bio član. Pomislim na sve te momke s kojima sam živeo i radio u to vreme. Koliko dobrih karaktera na jednom mestu. I svi sa istim ciljem, identičnim žarom i posvećenošću išli smo korak po korak ka trofejima. Ispostavilo se da smo, zapravo, zakoračili u istoriju. Pomislite samo koliko je legendarnih igrača i timova prošlo kroz Kalčo. A samo je moja generacija uspela da osvoji sva tri trofeja u sezoni. I da zaključim odgovor na ovo pitanje, kad se priča o toj sezoni obavezno pomislim i na neponovljivog trenera, lidera kakav je Žoze Murinjo.
Stanković nije mogao da izdvoji jedan momenat koji je bio prekretnica, odnosno prelomio tu sezonu u korist Intera.
– Teško je govoriti da je u pitanju momenat ili događaj jer sezonaje duga i puna izazova . Teško je bilo u grupi sa Dinamom, u Kijevu. Gubili smo do 86.minuta, ali su Milito i Snajder postigli golove za tri boda, koja su kasnije bila ključna za plasman u nokaut fazu. Dvomeč sa Barsom u polufinalu je posebna priča. Pred prvu utakmicu u Milanu, Murinjo je od nas tražio samo da u Barselonu “ponesemo” bilo kakvu prednost. Ispunili smo mu želju sa 3:1 a onda je on napravio taktiku koja je garantovala finale.
Stanković je sada u Murinjovoj ulozi, trenira Crvenu zvezdu i kaže da je u tom poslu najvažnije imati poštovanje za sve igrače, saradnike, ali i protivnike.
– Druga stvar su jasni i konkretni zadaci koje postavljam pred stručni štab odnosno igrače. I, konačno, odlučnost u sprovođenju ideja odnosno filozofije igre za koju smatram da je adekvatna.
Zvezda je nadomak titule, cilj je dupla kruna, koja bi sigurno mnogo značila Stankoviću na početku trenerske karijere.
– Zvezda me naučila kao dete da su trofeji njena obaveza. To sam ovde, na Marakani, jako dobro naučio. S tim saznanjem krenuo sam u Italiju. Imao sam sreću da se i u Laciju odnosno Interu uvek borim za najviše ciljeve. S tim u vezi, verujem i dajem sve od sebe da stignem do prvih trenerskih trofeja. Ako uspem u tome, imaće posebno mesto u mojim uspomenama. Jer, pošteno rečeno, početak novog poglavlja u životu sa titulama u mojoj Zvezdi je nešto najlepše što bih mogao da poželim.
Uporedo sa obavezama koje ćete imati u Crvenoj zvezdi, ovog leta biće održana i treća sezona Kampa Deki 5.
– Više puta rekao sam da je i taj rad sa decom tokom dve sezone kampa doprineo mojoj odluci da uđem u trenerski posao. Boravak sa kamperima na terenu nekako je rasplamsao u meni želju da ponovo svakodnevno budem deo fudbalske igre. Napravili smo odličan sistem koji uspešno funkcioniše. Cilj apsolutno ostaje isti – dečji osmeh! Igra, zabava, druženje u vrhunskim uslovima, po detaljno isplaniranom programu treninga – istakao je Stanković.
