Nakon što je tokom prošle godine pomogao trima siromašnim porodicama na Kosovu i Metohiji, u Raškoj oblasti i na severu Crne Gore, naš anonimni čitalac i veliki dobrotvor iz glavnog grada Austrije, obradovao je ovih dana i siromašne supružnike Darka i Svetlanu Jelić koji u zaseoku Janturine na Pešteru, u bedi i muci, odgajaju sedmoro mališana. Porodici Jelić iz Beča je stigla donacija od 300 evra sa porukom dobrotvora da decu, đake-pešake, dobro utople i spreme ih za duga pešačenja.
Još žive u mraku
Porodica Jelić živi na samoj granici Srbije i Crne Gore, mada su im dobri ljudi, mahom naši čitaoci iz celog sveta, pomogli da kilometar dalje od svog “ranča”, gde žive u staroj brvnari i nemaju struju, sagrade novu kuću, njihova deca Mićo, Miloš, Marko, Marjan, Marija, Marijana i Milica još žive u mraku i svoje domaće zadatke pišu uz svetlo sveće i petrolejke. Donacija iz Austrije ih je, kažu, puno obradovala, jer u prethodne dve godine nisu dobili nikakvu pomoć.
– Hvala puno dobrotvoru iz Beča, bog mu dao sreće i zdravlja, sve ćemo potrošiti na decu, posebno na najmlađe Mariju, Marijanu i Milicu, kupićemo im nešto od nedostajućih knjiga i dobro ćemo ih utopliti, još je daleko proleće na Pešteru – priča Svetlana Jelić, stub ove porodice.
Ona dodaje da imaju nešto stoke.
– Nismo puka sirotinja i ne gladujemo, naša muka je struja, u staroj kući je nemamo, a u novu, koju su nam izgradili dobri ljudi i gde imamo svetlo, ne možemo da se preselimo, jer osim golih zidova i tepiha koji nam je poslao jedan dobrotvor iz Novog Pazara, nemamo više ničega. Evo, već četiri godine uzalud pokušavamo da kupimo šporet, nešto najosnovnijeg nameštaja, nove krevete i sl., ali ne ide, jednostavno nema se od čega, ako prodamo stoku nećemo imati od čega da živimo – dodaje Svetlana i bogu se moli da se pojavi neki dobrotvor koji će im pomoći da se usele u novi dom i da, kako kaže, njihova deca, koja još ne znaju šta je televizor ili crtani firlm, “konačno progledaju”.
Nedostaje 3.000 evra
Porodica Jelić je skoro dve decenije štićenik našeg Humanitarnog mosta, beskrajno su zahvalni “Vestima” i svim dobrim ljudima koji su im pomogli da opstanu na najsurovijem delu surovog Peštera. Za potpunu radost i sreću potrebno im je oko 3. 000 evra, za njih je to ogroman novac koji nikada neće moći da obezbede.
– Kad smo dobili ključeve nove kuće, površine oko 50 kvadrata, sa kupatilom o kome smo celog života sanjali, našoj radosti i sreći nije bilo kraja, verovali smo da su nas brojni dobrotvori izvukli iz siromaštva, da nam dolaze bolji dani i da počinjemo jedan lepši i za našu decu perspektivniji život. Na žalost, ispostavilo se da je naše radovanje bilo preuranjeno, evo prolazi i peta zima, a mi smo još u oronuloj brvnari bez svetla, živimo istim životom kao pre tri decenije – dodaje Svetlanin suprug Darko Jelić i moli nas da dobrotvoru iz Beča i svima koji su im do sada pomagali prenesemo pozdrave i zahvalnost njihove dece.
Ostali na svome
– Nama dobrotvori pomažu duže od dve decenije, bilo je i godina kada su nas i bukvalno spasavali od gladi i potpune propasti, beskrajno smo im zahvalni, čitaoci “Vesti” su nam najviše pomogli da opstanemo na ovoj pešterskoj vetrometini, u bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore. Iz Janturina su se svi davno odselili, mi nismo hteli, ni imali gde da odemo. Ovde smo rađali decu i maštali o boljem životu do koga nam je ostao još samo jedan korak. Nadamo se da će nam dobri ljudi pomoći da se konačno uselimo i da naši mališani žive bar približno kao i druga deca širom Srbije – dodaje Darko.
Mićo i Miloš pomažu ocu
Mada su završili osnovnu školu, najstariji Mićo i Miloš nisu nastavili školovanje, jer siromašni roditelji nisu mogli da ih pošalju u udaljenu Sjenicu i još udaljeniji Novi Pazar. Ostali su u zabitim Janturinama da ocu Darku pomažu oko stoke i da na konjima donose vodu sa udaljenih bunara i namirnice iz još udaljenije prodavnice u selu Dolići. Mada žive preteško, ne planirju da napuste Pešter i nadaju se da će i za njih doći bolji dani.
