Ponekad se desi da osetimo simptome poput vrtoglavice, glavobolje, umora i malaksalosti i da ih pripišemo lošim vremenskim prilikama – bilo da su to visoke temperature ili nekoliko kišnih dana.
Međutim, uzrok ovih tegoba nema skoro nikakve veze sa spoljašnjim faktorima, već se on nalazi u našem organizmu.
Baš zato, prvo što treba uraditi kada osetimo ove simptome je uzeti aparat za merenje nivoa krvnog pritiska i proveriti vrednosti. Često su ovi simptomi povezani sa niskim krvnim pritiskom, koji treba redovno proveravati, zato što je ovo jedna od tegoba koja muči veliki broj ljudi.
Kada možemo da kažemo da neko ima nizak pritisak?
Nizak krvni pritisak ili hipotenzija može se definisati kao stanje u kome pacijent ima vrednost krvnog pritiska koja je ispod normalnih, a koja je uzrokovana nedovoljnom količinom kiseonika za snabdevanje organa, zbog čega dolazi do pojave vrtoglavice, pospanosti i sličnih simptoma. Iako ovi simptomi ne ugrožavaju vitalno pacijenta, oni i te kako utiču na njegov kvalitet života.
Na osnovu kliničkih ispitivanja utvrđene su granice uobičajenih vrednosti i one iznose 130/90, dok su kod starijih osoba ove vrednosti nešto više i iznose 140/90 mmHg. Međutim, vrednosti ispod ovih uobičajenih koje treba da budu upozorenje kako za pacijenta, tako i za lekara su 100/60 mmHG. One moraju biti utvrđene u ambulantnim uslovima, uz dodatak simptoma kao što su poremećaj sna, nesvestica, anksioznost, depresija, lupanje srca, znojenje, kako bi se i konačno postavila dijagnoza hipotenzije.
Kada je nizak pritisak opasan?
Trajno nizak pritisak skoro nikada ne predstavlja veći zdravstveni problem i ne daje simptome koji mogu zasmetati pacijentu. Ipak, onda kada se desi nagli pad pritiska i kada mozak i ostali organi ostanu bez kiseonika, pa dođe do pojave vrtoglavica, slabosti tela, poremećaja vida i sinkopa (kratkotrajnog gubitka svesti) tada je potrebno otići na totalni pregled srca i utvrditi uzrok.
Da hipotenzija nije bezazlen problem govori nam činjenica da kod starijih pacijenata nizak pritisak predstavlja rizik za kardio-vaskularni i cerebro-vaskularni mortalitet. Pored starijih i svi drugi pacijenti različitih uzrasta mogu biti ugroženi niskim pritiskom onda kada su pod uticajem jakih emocija poput straha i žalosti, pa se pritisak naglo spusti, zbog čega organi ostaju bez kiseonika i to dovodi do gubitka svesti i po nekoliko minuta. To je i razlog zašto kada saopštavamo neke loše vesti treba da zamolimo sagovornika da sedne, kako nagli pad pritiska ne bi izazvao sinkopu.
Koje preglede i analize treba uraditi ako se sumnja na nizak pritisak?
Kada se desi neka od prethodnih situacija, potrebno je proveriti zdravstveno stanje pacijenta i uraditi sledeće analize i preglede:
• Laboratorijske analize sa akcentom na proveri nivoa gvožđa u krvi kako bi se utvrdilo da li je osoba anemična, zatim provera glukoze, kao i funkcije bubrega kroz određene parametre,
• Ultrazvuk stomaka i abdominalne aorte kako bi se videlo da li je sa njima sve u redu,
• Analiza urina kako bi se utvrdilo ima li prisustva krvi u mokraći.
Pored ovih analiza i kardiološkog pregleda, najbolji način da se proprati stanje pacijenta i zabeleže vrednosti pritiska je 24-satni holter krvnog pritiska, uz pomoć koga će lekari utvrditi u kom trenutku pritisak varira i povezati to sa događajima tokom pacijentovog dana.
Bilo da je pacijent imao naporan dan, pun stresnih situacija ili je hrana koju je jeo izazvala varijacije u pritisku, holter će zabeležiti to. U skladu sa vrednostima zabeleženim na njemu, lekar će postaviti dijagnozu i predložiti savete i prepisati eventualno terapiju.
Zakažite kardiološki pregled i proverite stanje svog srca
Ne dozvolite da vas nizak krvni pritisak ometa u obavljanju svakodnevnih obaveza ili da vam pokvari planove, zakažite pregled u Puls kardiološkom centru u A bloku na Novom Beogradu i prepustite zdravlje vašeg srca i krvnih sudova vrhunskim stručnjacima sa dugogodišnjim iskustvom, koji će uz pomoć modernih dijagnostičkih aparata brzo i lako postaviti dijagnozu u roku od svega dva sata.
