Svemirska letelica „Juno“ Američke svemirske agencije NASA snimila je neobične prstenaste polarne svetlosti koje trepere nad polovima Jupitera.
Uređaj za analizu spektra elektromagnetnog zračenja, ultraljubičasti spektograf na Nasinoj letelici „Juno“ zabeležio je neobičnu pojavu slabe emisije u obliku prstena koja se širi brzinom od 3,3 i 7,7 kilometara u sekundi.
Naučnici s Istraživačkog instituta jugozapad gde je urađena spektografska analiza, smatraju da ove polarne emisije uzrokuju naelektrisane čestice koje potiču sa ivice masivne magnetosfere Jupitera, piše portal Space.com.
– Mislimo da ove novootkrivene slabe ultraljubičaste emisije potiču milionima kilometara daleko od Jupitera, u blizini njegove magnetosfere. Sunčev vetar je struja naelektrisanih čestica (plazme) koje izbacuje gornja atmosfera Sunca. Kada dođu do Jupitera, te čestice reaguju s njegovom magnetosferom na način koji nam još uvek nije sasvim jasan – navodi astonom Vinsent Hju sa Instituta jugozapad.
Magnetosfera Jupitera
Slično kao i na Zemlji, fenomen polarne svetlosti na Jupiteru je povezan s naelektrisanim česticama unutar magnetosfere planete. Magnetosfera je područje oko planeta i njihovih prirodnih satelita u kojoj je magnetno polje oblikovano u međusobnoj interakciji sa sunčevim vetrom.
Razlika je u tome što je magnetosfera Jupitera oko 20.000 puta jača od Zemljine, što znači da ovaj gasni div može da odbije solarni vetar na udaljenosti od šest miliona kilometara.
Stručnjaci smatraju da naelektrisane čestice koje su zabeležene dolaze sa spoljnih krajeva magnetosfere gde plazma solarnog vetra reaguje s jovijanskom plazmom Jupitera. Moguće je i da je novootkriveni fenomen polarne svetlosti rezultat magnetnih pojava na dnevnoj strani Jupitera, pri čemu se međuplanetarna magnetna polja uzajamno privlače, preuređuju i ponovo povezuju.
Nedovoljno istražena pojava
– Uprkos decenijskim posmatranjima, naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti ulogu solarnog vetra u oblikovanju polarne svetlosti na Jupiteru. Jupiterovom magnetosferskom dinamikom, kretanjem nabijenih čestica unutar njegove magnetosfere, u velikoj meri upravlja Jupiterova desetosatna rotacija, najbrža u Sunčevom sistemu. O tačnoj ulozi solarnog vetra naučnici još uvek raspravljaju – napominje astronom Tomas Grejthaus.
Zato naučnici insistiraju na tome da su neophodna dalja istraživanja kako bi se u potpunosti razumeli procesi koji izazivaju ove neobične novootkrivene emisije na Jupiterovim polovima.
