Glumac Mladen Andrejević igra u novom filmu “Izolacija” reditelja i scenariste Marka Backovića, koji je nedavno imao beogradsku premijeru u Sava centru.
On tumači lik domaćina koji u planini dočekuje glavnog junaka, biologa Jovana (Miloš Biković), ali “tokom vremena počinju da se dešavaju čudne stvari”.
– Zvukove čuje, vidi neku siluetu u šumi, ne zna šta je. I kreću stvari da se polako komplikuju – rekao je glumac.
Prema njegovim rečima, glavni junak u početku ne zna da se nalazi u rijalitiju, a scenografija Tare je takva da se, kao i u filmu, “promene četiri godišnja doba za jedan dan”, dok je “fotografija veličanstvena”.
Govoreći o snimanju filma, Andrejević je napomenuo da je najveći izazov bio vožnja ladom nivom po uzanom, vlažnom i neasfaltiranom putu, po kome je trebalo da se zbog kadra ide malo brže.
– Prošli smo tu stazu. Stop! Ja kočnicu, a kola ovamo-onamo. Počinjem da ispravljam jer je klizavo. Ali sva sreća, lada je ostala tu. Dole je bio ambis – prisetio se glumac.
Andrejević je rekao naziv “Izolacija” ima dvostruko značenje i da se nada da će gledaoce iznenaditi obrt, kao i da misli da će film gledati mlađi gledaoci koji vole horor.
Kako je ranije najavljeno, glavni lik u ovom hibridnom trileru Jovan odlazi u zabačenu šumu gde bez bilo kakvog kontakta s civilizacijom provodi mesec dana u posmatranju životinja i održavanju kamera koje ih snimaju. Mir i spokoj krajolika na obroncima Tare vrlo brzo bivaju prekinuti čudnim pojavama koje glavnog junaka dovode na ivicu paranoje i stvarnosti.
Mladen Andrejević je stalni je član Pozorišta Atelje 212, a imao je uloge u kultnim filmovima kao što su “Kad porastem biću Kengur”, “Turneja”, “Oktoberfest”, “Šest dana juna”, i serijama “Bolji život” i “Kamiondžije opet voze”. Najveću popularnost stekao je ulogom Ace poštara u dečjoj TV seriji “Šta bi bilo, kad bi bilo”.
Priroda u fokusu
Film “Izolacija” je srpski psihološki triler koji istražuje strah i suočavanja s unutrašnjim (i spoljašnjim) demonima.
Film uspešno koristi klaustrofobičnu atmosferu izolacije u divljini kako bi kreirao osećaj konstantne tenzije. Backović i Jocić koriste prirodu kao značajan lik u filmu. Daleka i negostoljubiva planina (i sama na granici) postaje i prostor fizičke izolacije i simbolički izraz unutrašnje borbe glavnog junaka. Ovo poigravanje s prirodom kao antagonistom filma dodatno pojačava neizvesnost i osećaj neprijatnosti kod gledalaca.
