Led i hladnoća prve su asocijacije koje nam padaju na pamet kada spomenemo Antarktik. Čak devedeset pet posto površine ovog kontinenta oko Južnog Zemljinog pola prekriveno je večnim ledom, zbog čije težine mnogi krajevi leže ispod nivoa mora, a temperature se u hladnom delu godine spuštaju do minus sedamdeset stepeni Celzijusa. Kad tome dodamo vetar koji šiba brzinom od 90 metara na sat, ne čudi podatak da tamo, izuzev naučno-istraživačkih baza, nema stalnih naselja.
U davnoj prošlosti, krajolik Antarktika bio je, međutim, dramatično drugačiji. Pre otprilike 200 miliona godina, svet je bio znatno toplije mesto nego što je danas a Antarktik, tada još nezaleđen, prekrivale su guste šume. Da stvar bude zanimljivija, tamo su rasla stabla slična onim tropskim, uključujući neku vrstu palmi! No, Antarktik je i tada, baš kao danas, tokom zime bio u gotovo potpunoj tami, dok je tokom letnjih meseci po čitave dane bila obasjana sunčevom svetlošću.
Patricija Rajberg, naučnica sa Univerziteta u Kanzasu, predvodila je tim koji je na ledenom kontinentu nedavno pronašao niz novih fosilnih ostataka stabala.
– Pitanje je kako su biljke uspele da se nose sa neprekidnom fotosintezom tokom jednog dela godine, a onda s potpunim izostankom iste tokom drugog dela. Upravo su stabla najbolji način da to otkrijemo, budući da ona beleže sve fiziološke promene u svojim godovima – ispričala je Rajberg dodala:
“Većina godova koje smo analizirali slična je onima kod tropskog drveća, premda drveće s Antarktika uopšte nije raslo u tropskim uslovima. Moguće je da su, tokom razdoblja bez sunca, ova stabla doživljavala određenu vrstu hibernacije.”
Dalja istraživanja mogla bi da pomognu naučnicima u boljem razumevanju aktualnih klimatskih promena i njihovom uticanju na biljni svet.
