Nedavno je u Muzeju kinoteke otvoren legat poznatog srpskog kompozitora i univerzitetskog profesora Zorana Simjanovića (1946-2021). Direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić izjavio je da je Simjanović uneo savremeni muzički izraz u srpsku kinematografiju.
– On je uspešno kombinovao različite stilove, pa tako u njegovoj filmskoj muzici pronalazimo rokenrol, džez i druge moderne pravce u saglasju s klasičnom ili etno muzikom – istakao je Pantelić.
Zoran Simjanović je ostavio iza sebe toliko toga, a postoji samo jedna reč koja ga može opisati – muzika.
On je izrazio zadovoljstvo što je Jugoslovenska kinoteka “bogatija za prvi legat stvaraoca filmske muzike”.
– Simjanovićev opus je takav da nije lako pobrojati sve filmove za koje je komponovao muziku, a kamoli dati sintezu njegovog rada. Takvom poduhvatu bi odgovarala jedino obimna studija ili monografija – rekao je Pantelić.
Naveo je da je Simjanović uspešno odgovarao na brojne filmske i rediteljske poetike poput serije “Grlom u jagode” i filmova “Specijalno vaspitanje”, “Nacionalna klasa”,”Balkan ekspres” i “Petrijin venac”
– Mnoge muzičke teme duboko su ušle u našu popularnu kulturu, živeći svoj život mimo filmova, te se njegov odjek ne mora sagledavati isključivo u domenu sedme umetnosti – zaključio je Pantelić.
O Simjanoviću je govorio i dekan Fakulteta dramskih umetnosti Miloš Pavlović koji je izjavio da je Simjanović želeo da ostavi trag na mladim ljudima “iako nije bio lak profesor”.
– Želeo je da ubedi javnost koliko je katedra za zvuk neophodna i koliko zvuk igra značajnu ulogu u svakom filmu – rekao je Pavlović.
Deo legata čini korpus muzičkog studija, muzički uređaji i instrumenti, lične stvari kompozitora, ploče i knjige.
Simjanovićeve kompozicije obeležile su više od stotinu filmskih i televizijskih ostvarenja i serija, a deset najznačajnijih pokriveni su muzički akcentovanim insertima. S druge strane vitrine, ispunjene nagradama, priznanjima i fotografijama, otkrivaju koliko je njegov rad bio cenjen.
Počeci u rok muzici
– Može se videti i obeležje jednog dela njegovog života jer je on pre nego što je počeo da snima muziku za filmove bio klavijaturista jugoslovenskih bendova Siluete i Elipse. Najatraktivniji je porodični klavir za koji se vidi da je pripadala jednoj staroj generaciji, zatim električna gitara koja datira iz šezdesetih godina. Ovde će neko vreme biti izložene i fotografije koje su dospele u legat s prijateljima sa snimanja – navela je kustoskinja Irina Kondić.
Cenjen i u svetu
– Simjanovića pamtim kao vedrog čoveka, punog znanja koje je prenosio studentima i kolegama , a da ne pričam o njegovom umetničkom dostignuću i značaju u zemlji i svetu – istakao je Nikola Kokotović, profesor Fakulteta dramskih umetnosti.
