Koliko u spomen Miki, Banatu, tek u srcu te iste ravnice, u Zrenjaninu, održana je peta, jubilarna manifestacija u kojoj su dominirale žice, te iste stare tamburice. Za tri besane noći Gradske tamburice, koliko je žurka trajala, prodefilovalo je gradom na Begeju više od 12.000 duša, što onih domaćih, zaljubljenih u izvorni zvuk, a što onih znatiželjnih, koji su došli da čuju i uživaju. Bilo ih je iz Australije, kao što je Danijel, čiji su roditelji krajem sedamdesetih otišli iz Zrenjanina i naselili se u Pertu, zatim iz Nemačke, Austrije, Holandije, Češke…
Puno mladih ljudi, nasmejanih i dobro raspoloženih, a da sve protekne u maksimalno opuštenoj atmosferi i duhu stare, izvorne tradicije Banata, pobrinule su se brojne tamburaške bande i orkestri, kao i gosti iz Srbobrana Banda drvena, pa Garavi sokak, Apsolutno romantično, popularni pevač Milan Topalović Topalko i brojni anonimni orkestri, koji su trudom i sjajnim nastupima pokazali zadivljujuće umeće… Kruna festivala bio je vatromet.
– Provodim se sjajno, upoznao sam puno ljudi i lepih devojaka, čak mi je jedna i poklonila srce – stidljivo ističe Danijel, napominjući da ga je zvuk tamburice nadahnuo, jer i sam kod kuće u Australiji nešto komponuje i piše stihove i da će narednog leta obavezno ponovo doći.
– Hladno iz bureta točeno pivce, uz tamburicu, najbolji je lek za istrošene živce – ovako je šarmantna Marija iz Zrenjanina reklamirala svoj štand i baš dobro prodavala taj magični lek za živce…
Uz hektolitre piva, ukusne pljeskavice i ostale đakonije sa roštilja, dobro su radile sve kafedžije i bašte u centru grada, a radovali su se i mališani, koji su uz sladoled i balone, takođe skakutali pored bine gde su se ređali tamburaški orkestri…
Provod u otadžbiniIvan iz Beča na praznik tamburice u Zrenjanin stigao je sa drugom. |
