Danas ljudi imaju pravo izbora partnera, zaljubljivanja, a šta je zaljubljenost? Zaljubljenost je osećanje viđenja Boga u drugoj osobi. Ako u braku ne preraste u ljubav, može se izvrgnuti u mržnju. Nema idealnog braka, kaže jedan od najistaknutijih balkanskih intelektualaca današnjice, psihijatar, književnik i svestrani erudita.
Vladeta Jerotić je nedavno bio gost Kragujevca gde je upravo otvoreno Pravoslavno predbračno savetovalište. On je u svom predavanju otkrio kako i kada se stiče ljubav, zašto se brakovi raspadaju i u kakvim zajednicama treba da odrastaju deca.
Da li ima krize braka u Srbiji?
– Kriza u braku je velika, ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Kada sam pre mnogo godina bio u Francuskoj pitao sam ih kako stoje stvari po tom pitanju. Rekli su mi da 30 odsto njih ne žive zajedno. U stvari, žive zajedno, a odvojeno. Kako to izgleda? Svako ima svoj posao, stan, dva-tri puta nedeljno se vide, imaju vanbračnu decu. To se zove otuđenje. Kako će deca odrastati tamo gde vlada otuđenje?
Šta bi moglo da pomogne našim brakovima?
– Neophodna su nam predbračna savetovališta. Katolička crkva ih je imala pre mnogo godina. Moja nesuđena doktorska disertacija je bila izbor partnera. To me jako zanimalo. I sada me zanima. Stvari su se iskomplikovale od kraja 19. i 20. veka. Do tada je izbor partnera bio drugačiji. Očevi su birali partnere za sinove i ćerke. Nije to nostalgija za patrijarhatom…
Otac je znao za koga ćerka ne treba da se uda ili koga da sin oženi. Birao je snahe i zetove iz porodice u kojoj nema duševnih bolesti, alkoholizma, padavice, tuberkoloze. Deca su bila poslušna. Ne znači da tada nije bilo sukoba u braku, ali daleko manje. Najprirodniji način je mlad brak i 2.000 godina je bilo tako. Mladi roditelji se igraju sa svojom decom. To se zove homo ludens – čovek koji se igra.
Kako treba da izgleda uspešan brak?
– U braku postoje četiri nivoa komunikacije između partnera: duhovni, intelektualni, emotivni i fizički. Za dobar brak, bar dva bi trebalo da funkcionišu. Kad popusti jedan ili dva, treba raditi na ostalim. Muž i žena, odnosno svako, treba da rade na svojoj individuaciji.
Borba za moćKoliko je ljubomora loša po brak? |
Šta to tačno znači?
– Ne treba mešati individualizam i individuaciju. Svi se rađamo kao individue, ali ovo drugo je proces razvoja koji vodi do ličnosti, koja se piše malim i velikim slovom. Razvijati samog sebe, dakle.
Kada se može reći da ima ljubavi u braku?
– Ilija Šugajev je napisao knjigu "Jednom za ceo život" i tamo je zapisao da se ljubav stiče u braku. Zamislite to! Pričao mi je otac Justin crtice koje je čuo prilikom ispovedanja muškaraca i žena. Jedna od njih mu je rekla da svako jutro zagnjuri glavu u pazuh svog muža. Bili su već dugo zajedno, imali odraslu decu. Kada ju je upitao zašto, ona mu je odgovorila da joj tamo miriše.
Imate li savet?
– Citiraću Majndorfa koji kaže da monogamna zajednica muškarca i žene zasnovana na večnoj ljubavi postoji samo kao ideal. Zbog toga svako treba da neguje brak. Nije lako sačuvati ljubav. I nije isto u 50. kao kada ste imali 20 godina. Razvijajte se. Negujmo brak što duže. Šta ćemo bez braka? Trećina Evropljana neće brak, a zašto mladi neće? Zato što su imali loš primer roditelja. Najbolji je negovati ga da doživite zlatnu svadbu.
Kako vidite ovu zajednicu u Srbiji?
– U Srbiji ima mnogo jalovog nezadovoljstva. Imam običaj da kažem muškarcima da budu pažljivi sa ženama. Svetiće vam se žene posle 50. godine. Zašto? Žena ima dva ženska i jedan muški hormon. Kada u svom životnom ciklusu izgubi prva dva, ostaje ovaj treći – muški! Drugo, ne držite u strahu majku svoje dece, koja vam je podarila najveći izvor radosti. Nikako!
Šta znači da se žena ne drži u strahu?
– Kada kažete pokorna žena, onda znate da ona živi u strahu. Poslušna žena uživa u ljubavi. Ne zaboravimo da je ista ta žena 2.000 godina držana nepismena. Stvari su se u međuvremenu promenile.
Kako je to uticalo na muškarce?
– Postali su nesigurni. Inače, postoje dve vrste muškaraca: bludnici i sejači života. Prvi spavaju sa ženama, bez velikih emocija i ljubavi. Drugi se žene po nekoliko puta u svakom braku imaju decu, jer ih vole.
Šta mi možemo sami da učinimo?
– Razvijajte se, dopunjujte se, prosvećujte se. Rastite! Radite na individuaciji. Jedan moj pacijent mi je posle duge psihoterapije ovako rekao: "Vi se, doktore, zaista mnogo trudite, ali ja ne mogu da se promenim." Nemojte to da kažete, nikako! Duh nikada nije star i uvek je sposoban za promene. To je, zapravo, zadatost čovekovog bića.
U potrazi za ljubavlju* Vladeta Jerotić rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. U glavnom gradu završio je gimnaziju i Medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a kasnije i psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Više decenija bio je šef psihoterapeutskog odeljenja bolnice "Dragiša Mišović". Od 1985. godine predaje pastirsku psihologiju i medicinu na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. * Od 1984. godine član je Udruženja književnika Srbije, i redovan član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti. U autobiografiji Vladeta Jerotić kaže da se jedan od presudnih događaja u njegovom životu dogodio 1942. godine kada je zbog povrede oka ležao u beogradskoj bolnici. Tada ga je brižno lečila "jedna lepa, udata doktorka u koju se zaljubio" i tada se naprečac odlučio da studira medicinu.
* Rođen je u činovničkoj porodici kao "jedinac u majke". Iako je roditeljima u početku zamerao što nema brata ili sestru, ponekad je uživao u narcističkim prednostima jedinca. Međutim, on je svojim pacijentima, poznanicima i mlađim prijateljima preporučivao da imaju više dece, jer je "takva porodična dinamika prirodnija i normalnija, nego tamo gde raste jedna biljka koja će možda dati cvet, ali to nikad nije sigurno".
* Nikada nije bio član nijedne političke partije i za sebe kaže: |
