Bog je dao muškarca i ženu da se dopunjuju, ne da se svađaju. Ne može se reći da je oduvek bilo zaljubljenosti i ljubavi s obzirom na viševekovnu tradiciju ugovaranja brakova na našim prostorima. Takođe, žene su često muževima bile pokorne što je neodvojivo od osećanja straha. Danas ljudi imaju pravo izbora partnera, zaljubljivanja, a šta je zaljubljenost? Zaljubljenost je osećanje viđenja Boga u drugoj osobi. Ako u braku ne preraste u ljubav, može se izvrgnuti u mržnju. Nema idealnog braka, kaže jedan od najistaknutijih balkanskih intelektualaca današnjice, psihijatar, književnik i svestrani erudita. Vladeta Jerotić je nedavno bio gost Kragujevca gde je upravo otvoreno Pravoslavno predbračno savetovalište. On je u svom predavanju otkrio kako i kada se stiče ljubav, zašto se brakovi raspadaju i u kakvim zajednicama treba da odrastaju deca.
x Da li ima krize braka u Srbiji?
– Kriza u braku je velika, ne samo u Srbiji, već u celom svetu. Kada sam pre mnogo godina bio u Francuskoj pitao sam ih kako stoje stvari po tom pitanju. Rekli su mi da 30 odsto njih ne žive zajedno. U stvari, žive zajedno, a odvojeno. Kako to izgleda? Svako ima svoj posao, stan, dva-tri puta nedeljno se vide, imaju vanbračnu decu. To se zove otuđenje. Kako će deca odrastati tamo gde vlada otuđenje?
x Šta bi moglo da pomogne našim brakovima?
|
Borba za moć |
– Neophodna su nam predbračna savetovališta. Katolička crkva ih je imala pre mnogo godina. Moja nesuđena doktorska disertacija je bila izbor partnera. To me jako zanimalo. I sada me zanima. Stvari su se iskomplikovale od kraja 19. i 20. veka. Do tada je izbor partnera bio drugačiji. Očevi su birali partnere za sinove i ćerke. Nije to nostalgija za patrijarhatom…. Otac je znao za koga ćerka ne treba da se uda ili koga da sin oženi. Birao je snahe i zetove iz porodice u kojoj nema duševnih bolesti, alkoholizma, padavice, tuberkoloze. Deca su bila poslušna. Ne znači da tada nije bilo sukoba u braku, ali daleko manje. Najprirodniji način je mlad brak i 2.000 godina je bilo tako. Mladi roditelji se igraju sa svojom decom. To se zove homo ludens – čovek koji se igra.
x Kako treba da izgleda uspešan brak?
– U braku postoje četiri nivoa komunikacije između partnera: duhovni, intelektualni, emotivni i fizički. Za dobar brak, bar dva bi trebalo da funkcionišu. Kad popusti jedan ili dva, treba raditi na ostalim. Muž i žena, odnosno svako, treba da rade na svojoj individuaciji.
x Šta to tačno znači?
– Ne treba mešati individualizam i individuaciju. Svi se rađamo kao individue, ali ovo drugo je proces razvoja koji vodi do ličnosti, koja se piše malim i velikim slovom. Razvijati samog sebe, dakle.
x Kada se može reći da ima ljubavi u braku?
– Ilija Šugajev je napisao knjigu "Jednom za ceo život" i tamo je zapisao da se ljubav stiče u braku. Zamislite to! Pričao mi je otac Justin crtice koje je čuo prilikom ispovedanja muškaraca i žena. Jedna od njih mu je rekla da svako jutro zagnjuri glavu u pazuh svog muža. Bili su već dugo zajedno, imali odraslu decu. Kada ju je upitao zašto, ona mu je odgovorila da joj tamo miriše.
x Imate li savet?
– Citiraću Majndorfa koji kaže da monogamna zajednica muškarca i žene zasnovana na večnoj ljubavi postoji samo kao ideal. Zbog toga svako treba da neguje brak. Nije lako sačuvati ljubav. I nije isto u 50. kao kada ste imali 20 godina. Razvijajte se. Negujmo brak što duže. Šta ćemo bez braka? Trećina Evropljana neće brak, a zašto mladi neće? Zato što su imali loš primer roditelja. Najbolji je negovati ga da doživite zlatnu svadbu.
x Kako vidite ovu zajednicu u Srbiji?
– U Srbiji ima mnogo jalovog nezadovoljstva. Imam običaj da kažem muškarcima da budu pažljivi sa ženama. Svetiće vam se žene posle 50. godine. Zašto? Žena ima dva ženska i jedan muški hormon. Kada u svom životnom ciklusu izgubi prva dva, ostaje ovaj treći – muški! Drugo, ne držite u strahu majku svoje dece, koja vam je podarila najveći izvor radosti. Nikako!
x Šta znači da se žena ne drži u strahu?
– Kada kažete pokorna žena, onda znate da ona živi u strahu. Poslušna žena uživa u ljubavi. Ne zaboravimo da je ista ta žena 2.000 godina držana nepismena. Stvari su se u međuvremenu promenile.
x Kako je to uticalo na muškarce?
– Postali su nesigurni. Inače, postoje dve vrste muškaraca: bludnici i sejači života. Prvi spavaju sa ženama, bez velikih emocija i ljubavi. Drugi se žene po nekoliko puta u svakom braku imaju decu, jer ih vole.
x Šta mi možemo sami da učinimo?
– Razvijajte se, dopunjujte se, prosvećujte se. Rastite! Radite na individuaciji. Jedan moj pacijent mi je posle duge psihoterapije ovako rekao: "Vi se, doktore, zaista mnogo trudite, ali ja ne mogu da se promenim." Nemojte to da kažete, nikako! Duh nikada nije star i uvek je sposoban za promene. To je, zapravo, zadatost čovekovog bića.
U potrazi za ljubavlju
x Vladeta Jerotić rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, u Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. U glavnom gradu završio je gimnaziju i Medicinski fakultet. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a kasnije i psihoterapiju u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Više decenija bio je šef psihoterapeutskog odeljenja bolnice "Dragiša Mišović". Od 1985. godine predaje pastirsku psihologiju i medicinu na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
x Od 1984. godine član je Udruženja književnika Srbije, i redovan član Medicinske akademije i Srpske akademije nauka i umetnosti. U autobiografiji Vladeta Jerotić kaže da se jedan od presudnih događaja u njegovom životu dogodio 1942. godine kada je zbog povrede oka ležao u beogradskoj bolnici. Tada ga je brižno lečila "jedna lepa, udata doktorka u koju se zaljubio" i tada se naprečac odlučio da studira medicinu.
x Rođen je u činovničkoj porodici kao "jedinac u majke". Iako je roditeljima u početku zamerao što nema brata ili sestru, ponekad je uživao u narcističkim prednostima jedinca. Međutim, on je svojim pacijentima, poznanicima i mlađim prijateljima preporučivao da imaju više dece, jer je "takva porodična dinamika prirodnija i normalnija, nego tamo gde raste jedna biljka koja će možda dati cvet, ali to nikad nije sigurno".
x Nikada nije bio član nijedne političke partije i za sebe kaže:
– Virus ostrašćenosti Srba za politiku, koji bar od početka Prvog srpskog ustanka do danas donosi bezbroj nevolja svim rđavo politizovanim Srbima (a rđavo su politizovani svi oni koji pojma nemaju šta je politika i u njoj pravo i ekonomija, dijalog, tolerancija i diplomatija) – mene nije zarazio.
