Carinici su tokom prošle godine oduzeli više od 250 tona nafte i naftnih derivata, što je gotovo osam puta više nego 2017. kada je zaplenjeno oko 30 tona goriva.
Krijumčarenje nafte je uvek aktuelno zbog enormnih zarada, navode u Upravi carina Srbije, koja je “prva linija odbrane” kada je prekogranični šverc u pitanju.
Pored redovnih kontrola na kopnu, carina posebnu pažnju posvećuje kontroli krijumčarenja nafte vodenim putem, brodovima koji ulaze i izlaze iz zemlje.
Kretanje brodova na plovnom putu Dunav-Sava-Tisa, njihova rizična zaustavljanja i druge aktivnosti koje ukazuju na potencijalni kriminal prati se preko Rečnog informacionog sistema (RIS).
U okviru Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja postoji tim za kontrolu vodenih puteva koji poseduje pet najsavremenijih čamaca, tri patrolna i dva desantna, koji su opremljeni radarskim i sistemom za osmatranje, a sve aktivnosti se prate i u Komandnom centru Uprave carina.
– Krijumčari na rekama rade u manjim grupama, ali su izuzetno organizovani, imaju brze čamce i specijalne barže za prevoz dizela, pa čak i specijalne cevovode postavljene na dnu korita reke kojim gorivo prebacuju sa brodova na obalu. Oni koriste radio i mobilnu vezu i uz pomoć te opreme lako mogu da špijuniraju komunikaciju Uprave carina i MUP-a – rekao je za Tanjug savetnik direktora Uprave carina Milovan Rubežić.
Dodaje da na Dunavu ima više takvih grupa čije se delovanje sada već može uporediti sa gusarenjem, a to potvrđuje podatak da sa brodova pored goriva sve češće nestaju ugalj, čelik, kukuruz i druga roba.
– Čini se da su sada takvi napadi učestaliji, a i agresivniji. Dešava se da bukvalno upadnu na brod i posadu takoreći zarobe. Vežu ih i zaključaju u kabinu broda, a onda istaču gorivo i prebacuju ga na barže koje su prethodno privezali uz brod – istakao je Rubežić.
Navodi da je jednako zastupljen i drugačiji model – i to onaj kada posada svesno učestvuje u švercu goriva.
– Ovo može biti pogubno za kompanije koje se bave prevozom naftnih derivata, jer dolaze u situaciju da mogu da izgube vredne i dugoročne ugovore zbog penala koji su predviđeni ako dolaze na mesto istovara sa manjkom goriva koje je trebalo da isporuče – naglasio je Rubežić i naveo da krijumčarenje pravi direktnu štetu državnom budžetu.
Sprečavanje krijumčarenja, naveo je, nije nimalo lak zadatak, jer su grupe koje se bave ovim vidom krijumčarenja perfidne i opasne.
Ispričao je da su carinici i policajci često izloženi opasnostima prilikom praćenja, kontrole i otkrivanja rečnih krijumčara nafte.
– Trgovački brodovi su ogromni, puni raznih šupljina, čak i opasnih materijala, što može da ugrozi život onoga ko ih kontroliše, a krijumčari ne prezaju ni od čega, naoružani su i spremni da idu do kraja – naveo je Rubežić.
U nelegalnom prometu akciznih proizvoda ima i elemeneta organizovanog kriminala, što zahteva blisku saradnju svih organa koji se bave suzbijanjem sive ekonomije, ali i intenzivnu razmenu informacija sa međunarodnim organizacijama i stranim carinskim administracijama.
Uprava carina je uspostavila sistematsku elektronsku razmenu podataka o robi i prevoznim sredstvima u drumskom saobraćaju sa susednim zemljama koje nisu članice EU.
Zahvaljujući tome, srpski caranici su u saradnji sa kolegama iz Makedonije prošle godine u Luci “Beograd”, u dve cisterne otkrili 53 tone goriva koje je bilo lažno deklarisano kao “kondenzat prirodnog gasa” i “mast dobijena od nafte – ulje za kočnice”, za koje se pri uvozu ne naplaćuju dažbine karakteristične za akciznu robu.
Carinici su prošle godine u saradnji sa Tržišnom inspekcijom onemogućili i uvoz više od 28 tona goriva, jer je bilo lažno predstavljeno kao “impregnator za drvo”.
Takođe, prošle godine zaplenjeno je više od 155 tona nafte koja je u pet cisterni transportovana za uvoznika iz Kragujevca, prema podnetoj dokumentaciji u njima se nalazio organski rastvarač na koji se ne plaćaju dažbine, pa bi uvoznik lažnim predstavljanjem robe oštetio državni budžet za više od 9,3 miliona dinara.
