U tekstu na portalu "Gejtstoun institut" Bekdil navodi primer prema kome zauzimanje Istambula 1453. godine za Turke nije okupacija – već osvajanje.
Bekdil podseća da je turski predsednik Erdogan u svom govoru 2012. godine rekao da je, "poput Meke i Kaira, i Istambul grad Kurana". Međutim, u "Kuranu" se ne pominje nijedan od tih gradova.
Jedan od vodećih turskih imama Mehmet Gormet je, takođe 2012. godine, govorio da osvajanje nije okupiranje ili uništavanje gradova i zamkova već je to – "osvajanje srca".
"U našoj istoriji nikada nije bilo okupacije već uvek osvajanje", navodi Gormet, objašnjavajući da je jedan od "stubova osvajanja – otvaranje uma islamu a srca Kuranu".
To je versko opravdanje zbog kojeg većina turskih islamista smatra da im je Alah dao pravo da silom mača zauzimaju neverničke zemlje, a ironično je to što to čine radikalni islamisti u muslimanksim zemljama – Siriji u Iraku.
Predsednik Erdogan i premijer Ahmet Davutoglu nebrojeno puta su govorili da su Gaza i Jerusalim (pored Sirije, Iraka, Egipta, Somalije i Magreba) "domaće pitanje".
Premijer Davutoglu je u govoru 7. novembra rekao da će džamija "Al aksa" u Jerusalimu jednog dana biti – oslobođena i da Izraelci treba da znaju da Sirijci, Palestinci imaju zaštitnika, a to je Turska.
Erdogan je, potvrđujući Davutogluove reči, naveo da je zaštita islamskih gradova u Svetoj zemlji "sveta misija" turske vlade i upozorio je da se napad na džamiju "Al aksa" ne razlikuje od napada na Ćabu u Meki.
Novinar Burak Bekdil primećuje da su, u očima turskog političkog i verskog rukovodstva, Istambul i Aja Sofija legalno "osvojeni" u vreme otomanskog carstva, dok je Jerusalim i džamiju Al aksa "nelegalno okupirao" Izrael.