Rat u Sarajevu nije počeo vojnim operacijama JNA ili snaga bosanskih Srba, već nizom atentata i barikadama za koje je odgovorno tadašnje rukovodstvo SDA.
Ovo je, ukratko, suština nastavka obimnog izveštaja nezavisne međunarodne ekspertske komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu, kojom je predsedavao čuveni izraelski istoričar Rafael Izraeli.
Izveštaj na više od hiljadu stranica podeljen je u sedam poglavlja, a u poslednjem koji je obelodanjen javnosti analizira se početak oružanih sukoba 1991. godine, koji je proizveo krvavi građanski rat sa 100.000 ubijenih i više stotina proteranih na svim stranama.
– Unutrašnju blokadu grada postavile su “Zelene beretke” početkom maja i tada je postalo nemoguće napustiti grad. Krivična dela postala su široko rasprostranjena tokom aprila i maja, počev od ubistava srpskih policajaca i vojnika JNA. Srpskim policajcima, uključujući rezerviste, oduzeto je oružje i suspendovani su na svim operativnim misijama bezbednosti. Promenjene su značke koje su služile za pristup zgradama MUP-a, a ‘Zelene beretke’ su Srbima zabranjivale ulazak – stoji u istraživanju.
U izveštaju je data i hronologija početka sukoba u Sarajevu.
– “Zelene beretke” su 4. i 5. aprila u Policijskoj stanici Novo Sarajevo ubile srpskog policajca Peru Petrovića, a na policijskoj akademiji na Vracama ubijena su dva srpska policajca – Mile Lizdek (32) i Milorad Pupić (29) – piše u izveštaju.
Šestočlana međunarodna komisija posebno je analizirala “Direktivu za zaštitu suvereniteta i nezavisnosti RBiH” od 12. aprila 1992. godine, u kojoj je, kako se navodi, “SDS, kao legitimna stranka, označen kao neprijatelj i trupe su usmerene da napadnu JNA i regione sa Srbima”.
– Vojno i politički, ‘direktiva’ nije bila ništa drugo do objava rata SFRJ i njenoj saveznoj instituciji JNA, kao i srpskom narodu u BiH, zaključuju međunarodni eksperti.
Jedan od prvih napada na osnovu ove “direktive” odigrao se 22. aprila kada su “Zelene beretke” napale kancelarije JNA na Ilidži i sedište u Sarajevu.
– U Velikom parku u Sarajevu 22. aprila svirepo je ubijena grupa od osam srpskih vojnika JNA. Tela osmorice vojnika JNA spaljena su u kontejnerima iza zgrade televizije, a zatim bačena na gradsku deponiju – piše u izveštaju.
Već 2. maja napadnute su i kasarne JNA “Maršal Tito”, “Viktor Bubanj” i “Jusuf Džonlić”, a sledećeg dana je izveden napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici. U tom napadu ubijeno je najmanje 42, a ranjeno 73 oficira, vojnika i civila.
U gradu bilo 211 logora
Nezavisna međunarodna komisija je ustanovila da je tokom rata u BiH u Sarajevu ubijeno oko 3.000 Srba. Takođe, ustanovljeno je postojanje 211 logora i mesta u kojima su bili zatočeni Srbi, kao i 800 prijavljenih nestanaka Srba u delu grada pod muslimanskom kontrolom. Rafael Izraeli ističe da se komisija bavila isključivo analizom dokumenata i da je pokušala da ih objedini u objektivan zaključak.
– Insistirali smo da niko od članova ne unosi lična politička viđenja, već da ostanu strogo neutralni i korektni tokom celokupnog rada komisije i pisanja izveštaja. Mislim da smo u tome i uspeli – rekao je Izraeli.
