U ediciji “Pisac o piscu” izdavačka kuća Geopoetika objavila je “autobiografske eseje” najpopularnijeg u svetu i kod nas najpoznatijeg japanskog pisca, Harukija Murakamija (1949) i naslovila “Pisac kao profesija”.
Ovo je, kako je primetio ekskluzivni izdavač Murakamijevog opusa u Srbiji Vladislav Bajac, glavni urednik ” Geopoetike”, prvi put da je Murakami pisao o svojoj privatnosti na veoma jednostavan i vrlo racionalan način i koji je napisao da je “još uvek pisac u razvoju”, iako je već više godina najozbiljniji kandidat za Nobelovu nagradu za književnost.
Murakami je otkrio svojim čitaocima da je veoma skroman čovek, otkrio im je koja su ga pitanja najviše zanimala i da je prilično hrabra osoba jer svoju profesiju pisca demistifikuje i insistira da je “obican čovek koji je ostao ono što jeste”.
Čak je priznao da sebe smatra “ne baš naročito talentovanim”.
Lista prestižnih književnih nagrada koje je do sada dobio je dugačka, a među njima su nagrade “Franc Kafka”, “Frenk O Konor”, “Jerusalim” za slobodu pojedinca u društvu, najveće priznanje koje se u Izraelu dodeljuje stranim autorima, danska književna nagrada “Hans Kristijan Andersen” i druge.
Pošto se do sada veoma malo znalo o samom piscu, ova knjiga je dragocen književni dragulj za njegove čitaoce”, zabeležio je Bajac.
U 12 poglavlja od kojih je prvih šest već objavio u nedeljniku “Manki” a poslednje 12. poglavlje je napisao tek 2013. i štampao u letnjem broju časopisa “Šinćo” (Misleći ljudi).
Ostala poglavlja sada su prvi put objavljena.
“On iskreno, potpuno otvoreno, neretko i duhovito govori o pisanju, ali i o potrazi za snovima i srećom u životu”, zaključio je Bajac.
Knjiga je za sve verne čitaoce Murakamija obavezna lektira jer u njoj će saznati šta on misli o književnim nagradama, pogotovo Akutagavinoj, Nobelovoj, zašto mu je najvažnije mišljenje supruge o njegovim romanima, koji su njegovi saveti za one koji tek počijnju da pišu, kakav je bio đak, da li je voleo školu, kako se nosi s negativnom kritikom, te zašto je tek u Norveškoj šumi prvi put dao ime glavnom junaku, da li pisac treba da bude slobodan čovek pa tek onda umetnik, zašto nikad ne piše naručene tekstove, ne obećava, i ne pristaje na rokove.
