U Beogradu postoji neformalni politički pokret koji deluje pod imenom "Druga Srbija" i sastavljen je od nekoliko nevladinih organizacija i grupe "nezavisnih intelektualaca". Niti su ono nevladine organizacije niti su ovo nezavisni intelektualci; radi se o ispostavama i aktivistima američko-nemačko-engleskih vlada i oni odavno ne kriju da za svoj posao u Srbiji dobijaju novac iz Vašingtona, Bona, Londona, Brisela. A šta rade?
Propagiraju politiku Amerike i Evropske unije, šta bi drugo. Zbog toga su osnovani, zato su plaćeni i sve je to dozvoljeno i u redu…ali.
Spomenuto društvo, bez izuzetka, sastavljeno je od bivših visokopozicioniranih komunista, predsednika ideoloških komisija, sekretara komiteta, članova CKJ ili CK SK Srbije, novinara specijalizovanih da izveštavaju sa zatvorenih sastanaka visokih komunističkih tela.
Svi oni su na prelazu iz osamdesetih u devedesete doživeli Slobodana Miloševića kao srpskog nacionalistu a kako je srpski komunista programiran da se pre svega (i bez izuzetka) bori protiv srpskog nacionalizma, krenuli su u bitku protiv Miloševića i njegovog režima.
Preko noći su postali demokrate, nezavisni intelektualci, isti takvi novinari… Branili su i brane poziciju političke levice (za njih SPS nije levica) što ih je ovih meseci dovelo u pomalo bizarnu, svakako paradoksalnu i na kraju smešnu poziciju. Čeljad o kojoj je reč, sa biografijama kakve imaju, trebala bi svim silama da se bori za zbližavanje Srbije i Rusije a oni se i više nego što im sposobnosti dozvoljavaju bore protiv svakog ruskog uticaja u Srbiji.
Oni koji svoje političko i ideološko izvorište imaju u Oktobarskoj revoluciji (onoj pravoj, iz 1918. godine) danas u Beogradu vrište na svaki milimetar približavanja Rusije i Srbije; ljudi kojima je Lenjin zamena za porodičnog sveca, traže da se zaustavi pretvaranje Srbije u zonu ruskog uticaja.
Nelogično, naravno, ali objašnjivo. O čemu se tu radi?
O neobaveštenosti. Ovima u Beogradu, borcima protiv Rusije, nalogodavci i poslodavci nisu javili da je Amerika postala svesna nove realnosti, da je prihvatila Rusiju kao novu/staru svetsku velesilu, faktor bez kojeg se više neće vući potezi na velikog svetskoj šahovskoj tabli.
Ta nova realnost podrazumeva podelu sveta na interesne sfere velikih sila. Povratak Rusije na svetsku scenu, bar kada je Balkan u pitanju, znači oživljavanje starih ruskih ciljeva. Naravno, uz modifikacije usklađene sa novim vremenom i svim onim što se dogodilo u periodu od 1918. godine kada je Rusija potopljena u okean zvani Sovjetski Savez.
Dakle, samo je neobaveštenost u pitanju. Da su im javili na vreme kuda svet ide predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva juče bi u Beogradu, još na aerodromu, sa ruskim zastavicama u rukama dočekali, uz ostale; Vesna Pešić, Čeda Jovanović, arko Korać, Sonja Biserko, Vojin Dimitrijević, Nataša Kandić…
