– Ja sam Tunišanka, Riba Ungaro, došla sam sa najboljom prijateljicom Suzanom Lalović. Razumem sve što se dešava i hoću da pomognem.
Suzana je iz Lapova, govori:
– Volim Srbiju, moj narod. I moji prijatelji vole moju zemlju. Uopšte nisam razmišljala da li treba da pomognem. Naravno, došla sam.
Dušan Radovanović iz Rače i Dejan Stanković iz Leskovca su veliki fudbalski navijači? Dušan je zvezdaš – "delija", a Dejan partizanovac – "grobar". Tu, u hangaru, ni traga od klupske navijačke netrpeljivosti. Mada, dok se srdačno rukuju, jedan drugom konkurentski letimični pogled bacaju na majice, na kojim je ušiven grb voljenog fudbalskog kluba.
Uzeo je Dejan na radnom mestu sedam slobodnih dana kako bi u sabirnom centru bio od pomoći. U hangaru je od otvaranja do zatvaranja. Iako je povređen, sa štapom, ne propušta da sa suprugom donese pomoć.
Dušanu kao da je neugodno. Objašnjava:
– Supruga Tanja radi u jednoj francuskoj banci. Kolegama je objašnjavala šta se kod nas desilo. Neki nisu znali, ne slušaju i ne gledaju vesti, ne interesuje ih. Ali, kad su videli zabrinutu Tanju, svaki dan ponešto donesu, tačnije, donesu mnogo i mi pravo u sabirni centar. Dakle, pomoć je to od Francuza.
Razdvojeni u hangaruAleksandar Kilijan je poreklom Ukrajinac, devojka mu je Smederevka Aleksandra Jovanović. Vole se, uživaju kad su zajedno, ali su u ovom hangaru rastavljeni, on na muškim teškim, ona na lakšim ženskim poslovima. I zadovoljni.
|
