Od rata su, tvrde danas mnogi, samo još gore poplave. To najbolje znaju oni stanovnici Srbije i Republike Srpske koje su nedavne bujice naterale da još jednom krenu od nule. Milenko Mudrinić, koji je u ratnom vihoru 1995. godine sa roditeljima izbegao iz Sanskog Mosta, nije ni slutio da će ga drugi put iz stare prizemne kuće u prijedorskom naselju Tukovi, gde se skrasio, isterati divlja bujica. Život je mirno tekao…
Roditelji su pomrli, a Milenko je sa suprugom Sonjom stekao troje dece od kojih je najstariji sin Dejan završio prvi razred, mlađi Mladen ima četiri godine, a kćerka Dragana ima 15 meseci. Kako ni on ni supruga nemaju stalno zaposlenje, Milenko se snalazio radeći privremeno građevinske i stolarske poslove i na nadnicu. Jedino redovno primanje ovoj porodici je dečji dodatak od 170 maraka, odnosno oko 85 evra. Taman kada je nekako sredio dečju sobu i namestio – voda je odnela sve. Poplava je uništila svu muku i trud. Nameštaj i parkete su morali da bace i sada imaju samo gole zidove.
– Ostalo je samo nešto malo dečje odeće koja je bila na višim policama u ormaru, a sve ostalo, i ležajeve i ormare smo bacili. Sada muž i ja spavamo u pomoćnom objektu na ležaju koji nam je dao brat da ne bismo spavali na podu. Pošto je kuća puna vlage, nastojimo da saniramo bar podove i zidove. Decu smo odveli kod moje majke na Manjaču dok mi popravljamo kuću – kaže zabrinuta Sonja. – Nismo uspeli ništa da spasemo od namještaa jer su se zbog vode koja je nadirala uplašena deca rasplakala i gledali smo da prvo njih evakuišemo na sigurno, a na stvari nismo ni mogli da mislimo u tim trenucima.
Eto, ni nakon mesec i po dana od poplava ova porodica, kao i mnoge druge ne može da se vrati u svoju kuću, a koliko će to potrajati ni sami ne znaju. Vlagu treba prvo dobro isušiti i nabaviti novi nameštaj da bi se u kući s malom decom ponovo živelo. Kada će to biti, niko ne zna..
|
Kontakt adresa |
