Slobodna da kažem ne
svemu na šta teraju me,
jutros sam oči otvorila.
Ogledala me ponovo vole,
osećanja stara ne bole,
dugo sam sebi falila ja.
On je igra, a ja sam igrač,
sto krivina, a ja sam vozač,
kiša pada, a ja sam brisač,
sad ću lepo sve da izbrišem,
semafori svi su crveni,
a za mene zeleno je,
dosta je, dosta je, dosta je,
dosta!
Mrš loši dani, mrš stvari puni ormani,
svi paravani,
mrš tačno vreme, mrš telefon moj za probleme
ne zovi me.
Ovaj život prazan, dosadan, glup
iza kog sam se krila
za moj ritam sad je previše tup
i baš sam se naoštrila
i zato mrš!
(Ove stihove je sklepala Marina Tucaković, a otpevala Marija Šerifović)
