"To je postupak koji ide svojim tokom. Sredstva su uplaćena po toj garanciji, ali spor se vodi pred Arbitražnim sudom u Parizu i to je sasvim drugi deo problema", rekao je Mrkonjić Tanjugu.
Zahtev za naplatu garancije Vlada Srbije uputila je još 30. januara prošle godine, odmah po njenom isteku, ali je austrijski konzorcijum to sprečio uspostavljajući zabranu raspolaganja novcem pred sudom u Beču.
Sud je ipak prihvatio obrazloženje srpske strane da je ugovor stupio na snagu, bez obzira na to što je koncesionar negirao i da su postojale predugovorne obaveze (projektovanje, eksproprijacija i zatvaranje finansijske konstrukcije) koje nije obezbedio do dogovorenog roka, 30. marta, odnosno 31. decembra 2008. godine.
Vlada Srbije saopštila je 2. februara 2009. godine da je dala nalog banci da se naplati garancija od 10 miliona evra za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, jer koncesionar do kraja 2008. godine nije uspeo da zatvori finansijsku konstrukciju, što je bilo neophodno da bi Ugovor o koncesiji stupio na snagu.
"Alpina" i "Por" saopštile su u maju prošle godine da su podnele zahtev za arbitražu zbog raskida ugovora.
Ugovor o koncesiji za autoput Horgoš-Požega u martu 2007. godine potpisala je Vlada Srbije u kojoj je premijer bio Vojislav Koštunica. Prema ranijim procenama vrednost koncesije za autoput Horgoš-Požega je oko 1,5 milijardi evra.
Koncesija je trebalo da bude izdata na 25 godina, a obuhvatala je izgradnju leve trake autoputa od Horgoša do Novog Sada duge 106 kilometara, održavanje 68 kilometara autoputa od Novog Sada do Beograda i projektovanje i izgradnju autoputa Beograd-Požega, dužine 148 kilometara.
