Crnogorska vlast i dalje ćuti o aferi “Možura” i indicijama da je upetljana u korupciju sa političarima i biznismenima sa Malte, od kojih je jedan osumnjičen da je naručio ubistvo novinarke Dafne Karuane Galicije zbog tekstova o njegovim i kriminalnim radnjama sada već bivšeg malteškog premijera Džozefa Muskata i saradnika.
Međutim, dok je Muskat pod pritiskom javnosti morao da odstupi sa vlasti, Đukanoviću ne pada na pamet ni da se oglasi o slučaju zbog kojeg Evropska unija od Podgorice zahteva da istraži saznanja o sumnjivim dilovima u crnogorsko-malteškom projektu vetroelektrane Možura kod Ulcinja, uz upozorenje da istraga treba da bude nezavisna i da u nju moraju da se uključe demokratske institucije. Time je Brisel skrenuo pažnju Milu i družini da prestanu da koče proveru optužbi o korupciji u poslu sa Maltežanima. Istragu je najpre stopirao predsednik skupštine Ivan Brajović odbacivanjem inicijative o formiranju anketnog odbora za aferu “Možura”. Sličnu praksu sprovodi i Uprava policije Crne Gore tako što uporno ponavlja da od kolega sa Malte nije dobila nikakav zahtev za provere, kao i da ni ubijena Galicija, a ni biznismen Jorgen Fenek, osumnjičeni za njenu likvidaciju, nisu boravili u Crnoj Gori. To, kako je objasnio sin ubijene novinarke Metju Karuana Galicija, niko nije ni tražio, već im je poslat zahtev da provere račun u podgoričkoj banci Đukanovićevog prijatelja Statisa Petrosa zbog sumnje da su preko njega stizale uplate naručiocu ubistva njegove majke.
– Svojim očima sam video taj zahtev Europola za proveru tog računa – tvrdi Galicijin sin. Crnogorska opozicija ne sumnja da je pokušaj nametanja igre “gluvih telefona” smislio Đukanović, suočen sa dodatnim krunjenjem reputacije u Briselu zbog jakih indicija da je ključni igrač u aferi, u kojoj su tajkuni sa Malte i iz Azerbejdžana isisali milione evra iz Crne Gore. Opozicionari ukazuju da je Đukanović kao premijer imao glavnu reč u sklapanju ugovora o vetroelektrani, ističući da je veliku ulogu u tome odigrao i tadašnji vicepremijer Branimir Gvozdenović, koji je u to vreme desetine puta boravio na Malti. Opozicija je zato njega, kao i njegovog šefa, pitala šta je tamo radio i u čijem interesu su sklopili posao zbog kojeg Crnu Goru opet proglašavaju za crnu rupu Evrope. Odgovor nije dobila, ali se on sam nameće.
– U ličnom interesu, naravno, jer oni za druge ne haju – kažu opozicionari. Njima nije čudno što Gvozdenović, sadašnji potpredsednik parlamenta, kopira partijskog šefa i pravi se gluv na pomen Malte, Možure i Muskatovih drugova poput bivšeg ministra energetike Konrada Micija, koji je vršljao po Crnoj Gori dok nije sklopio dil o gradnji vetroparka, na kojem je kompanija osumnjičenog za likvidaciju novinarke zgrnula milione evra tako što je pozajmila inicijalna sredstva za kupovinu akcija od španskog konzorcijuma, prvobitnog vlasnika koncesije na Možuri.
Gvozdenović bi, uvereni su upućeni, kao prvi Đukanovićev operativac mogao da razjasni zašto je vlada žmurila na takve transakcije i šta je Muskat posle ubistva novinarke radio u Crnoj Gori. Ali, niti sme, niti mu pada na pamet. Podgorički mediji ukazuju da je reč o čoveku koji je ozbiljno tvrdio da od imovine poseduje stan od 42 kvadrata, nasleđen od oca. Nedavno je, međutim, otkriveno da je samo za školovanje sina obezbedio 150.000 evra, kao i i da je njegov naslednik nedavno za 115.800 evra pazario nekretninu u najskupljem parčetu Crne Gore – mondenskoj marini Porto Montenegro. To je otkrila URA, čiji lider Dritan Abazović predvodi borbu za istinu o Možuri, ubeđen da je taj projekat svojevrsna nacionalna izdaja.
– Lako je zaključiti da su ovim poslom ugroženi nacionalni interesi. Belosvetski tajkuni nas pljačkaju ugovorima, koje im obezbeđuje naša vlada. Neko od domaćih zvaničnika u ovom poslu duboko je zagazio u kriminal, a određeni deo novca isplaćen je nekome za realizaciju projekta – veruje Abazović.
Muskatu presela poseta Crnoj Gori
Džozef Muskat došao je na svečano otvaranje VE “Možura” u novembru 2019. iako su ulice na Malti bile pune ljudi koji su tražili njegovu ostavku. Samo dan kasnije poseta Crnoj Gori mu je presela. Biznismen Jorgen Fenek uhapšen je zbog ubistva novinarke na svojoj jahti. Protesti građana postali su još žešći, pa su ostavke podneli Konrad Mici i još jedan ministar. Mesec dana posle njih povukao se i Muskat. Crnogorski trag otkriven je nedavno objavljivanjem informacije o Fenekovom neprijavljenom profitu od vetroelektrane kod Ulcinja u iznosu od 4,6 miliona evra.
