Može li Ugljanin da otcepi Sandžak?

Ugljanin je ovog puta „objasnio“ zašto građani srpske i crnogorske nacionalnosti, koji žive u ovom delu Srbije, treba da podrže tu ideju, ističući da „neće imati obavezu da plaćaju ratnu štetu Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Kosovu za zločine koje su počinile tzv. ’srpske snage‘ prilikom teritorijalnih osvajanja silom i etničkim čišćenjem tokom devedesetih godina prošlog veka“.

Ugljanin je ujedno uputio i zvaničnicima Srbije, Crne Gore i međunarodne zajednice platformu za rešavanje statusa Sandžaka, kojom predviđa uspostavljanje specijalnog statusa za Sandžak sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću, kao trajan i stabilan mehanizam koji osigurava nesmetan društveni i ekonomski razvoj i pruža jednake šanse za sve građane Sandžaka.

Koliko je sve to realno i izvodljivo? Kako bi i da li bi zvanični Beograd trebalo da reaguje?

Predsednik beogradskog Centra za razvoj međunarodne saradnje, profesor dr Stevica Deđanski kaže da je ono što Ugljanin pokušava samo nanošenje štete i Srbima i Bošnjacima.

– Takvi političari srećom više nemaju uticaj u biračkom telu i neće moći da sprovedu u delo to što planiraju. Naravno, moramo da obraćamo pažnju na takve izjave, ali im ne treba davati preveliki značaj. Takvi dokumenti mogu samo da donesu nesreću narodu – kaže Deđanski.

Prema njegovim rečima, jedino gde Ugljanin za ove ideje može da ima uporište jeste stranka Bakira Izetbegovića.

Da li Ugljanin pokušava da na ovaj način „imitira“ put nezavisnog Kosova i da li bi mogao da iskoristi ideju o razgraničenju Kosova i Srbije, ako bi se ona zvanično našla na stolu kao rešenje, kako bi ostvario svoj naum?

– Jedna od opasnosti u tom nekom konačnom rešenju, ako do njega dođe, jeste promena granica koje bi zadirale u Srbiju van Kosova i Metohije. Mislim da do toga neće doći, jer naši političari znaju da bi takva stvar dovela do potresa u regionu. Rešenje za Kosovo može da se traži samo u okviru teritorije Kosova. Mislim da ako se i bude dolazilo do takvih rešenja to će biti pod patronatom međunarodne zajednice – odgovara dr Deđanski.

Platforma za rešavanje statusa Sandžaka utemeljena je i na volji građana Sandžaka izraženoj na referendumu održanom  oktobra 1991. godine. Prema njoj, teritorija Sandžaka bi obuhvatala područja opština Novi Pazar, Sjenica, Tutin, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Pljevlja, Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Petnjica, Gusinje, Plav i Rožaje.

Kontrolu granica Sandžaka obavljale bi međunarodne snage koje bi garantovale punu slobodu kretanja ljudi i roba. Predviđeno je i da Sandžak može da stupi u međunarodne odnose kada su u pitanju naučno-tehnička saradnja, kulturno-prosvetna, ekonomska i druge oblasti predviđene ovom inicijativom. Prava i obaveze Sandžaka bi se prema tom dokumentu regulisale „ustavom Sandžaka“.

„Sandžak je teritorijalno politička zajednica ravnopravnih građana i naroda koji u Sandžaku žive. Albancima, Bošnjacima, Crnogorcima i Srbima ustavom Sandžaka priznaće se status konstitutivnih naroda u Sandžaku“, navodi se u dokumentu.

Sandžak bi imao demokratski izabranu skupštinu, guvernera i vladu kao nosioce izvršne vlasti, uključujući policiju pod njihovom kontrolom i nezavisno sudstvo. Prvi izbori za te organe bili bi održani pod nadzorom UN, Evropske unije i OEBS-a.