Može li Trampa u Beloj kući da spase puč?

EPA-EFE/Chris Kleponis

Postoji zabrinutost da će predsednik i ostali republikanci uložiti sve napore da ostanu na vlasti.

– Biće to glatka tranzicija na drugu Trampovu administraciju – rekao je nedavno Majk Pompeo, državni sekretar.

Džo Bajden pobedio je na predsedničkim izborima, što je činjenica koju Donald Tramp i neki drugi republikanci odbijaju da priznaju, piše Gardijan.

Vilijam Bar, sekretar za pravosuđe, ovlastio je savezne tužioce da počnu da istražuju neregularnosti na izborima, što je potez koji je nagnao čelnika pravosudnog odeljenja za izborne neregularnosti da odstupi sa svoje pozicije i pređe na drugu funkciju.

Uprkos svim Trampovim mahinacijama, izuzetno je malo verovatno da će pronaći način da ostane na vlasti ili izvede puč.

Donald Tramp odbija da prihvati da je Džo Bajden pobedio na predsedničkim izborima. Postoji li ustavni put za njega da izvede puč i ostane na položaju još jedan mandat?

Ne baš. Elektorski koledž sastaje se 14. decembra kako bi dao svoj glas za predsednika, a gotovo svaka država koristi glasove birača za odabir svojih elektora. Predviđa se da će Bajden osvojiti daleko više od 270 glasova elektora koji su mu potrebni da postane predsednik. Njegova pobeda ne zavisi od jedne države i verovatno ima nenadoknadivo vođstvo u Mičigenu, Nevadi, Viskonsinu, Pensilvaniji i Arizoni.

Postoji nategnuta teoretska pravna mogućnost, koju su republikanci navodili pre izbora, po kojoj bi republikanski nastrojena zakonodavna tela u državama poput Mičigena, Viskonsina i Pensillvanije, mogla da ignorišu rezultate glasanja u svojim državama i imenuju vlastite elektore. Savezni zakon dopušta zakonodavnim telima da to učine ako države “nisu uspele da odaberu” do dana održavanja sednice elektorskog koledža. Ali dokaza o sistemskoj prevari i nezakonitom postupanju u bilo kojoj državi nema, a Bajdenova prednost u tim državama pokazuje da su države zapravo donele odluku.

Da bi Tramp pobedio na izbornom kolegijumu, nekoliko država moralo bi da preduzme ove korake, što bi izazvalo krajnju reakciju i stvarnu krizu demokratije u celoj zemlji.

Ima li naznaka da će republikanci u ovim važnim državama pokušati da ovo izvedu?

Ubrzo nakon izbornog dana, Džejk Korman, najviši republikanac u senatu savezne države Pensilvanija, naznačio je da će njegova stranka ‘slediti zakon’ u Pensilvaniiji, koji zahteva dodelu elektora kandidatu s najviše glasova.

Ipak, u utorak su republikanci u zakonodavnom telu Pensilvanije rekli da žele da istraže navode o prevari birača. Nema dokaza o široko rasprostranjenim nepravilnostima u državi, ali taj potez je alarmantan jer bi mogao da bude početak nastojanja da se ospore rezultati glasanja u državi. Republikansko zakonodavno telo u Mičigenu takođee istražuje izbore, kao i republikanci u Viskonsinu. Ni u jednom od tih mesta nema dokaza o široko rasprostranjenim nepravilnostima.

Je li to na bilo koji način povezano sa tužbama koje je Tramp pokrenuo?

Trampova kampanja pokrenula je od dana izbora mnoštvo pravnih tužbi. Čini se da svrha ovih tužbi zapravo nije poništavanje izbornih rezultata, već pokušaj stvaranja nesigurnosti i otežavanje postupka brojanja.

Svaka država ima svoje rokove za potvrđivanje izbornih rezultata koji se zatim koriste za raspodelu glasova na elektorskom koledžu. U najmanje dve države, Pensilvaniji i Mičigenu, Trumpova kampanja nastoji da spreči zvaničnike u potvrđivanju tih rezultata.

Taj vremenski okvir overe rezultata je važan jer savezni zakon kaže da će, ukoliko se rezultati izbora finalizuju do 8. decembra ove godine, rezultat biti ‘konačan’. To onemogućuje Predstavničkom domu koji je odgovoran za brojanje glasova elektora da promeni rezultat. Odugovlačenjem postupka, Trampova kampanja možda pokušava da pređe taj rok i stvori više prostora za donošenje drugačijeg rezultata.

Čak i ako se Trampova kampanja nada da postigne upravo to, sudovi se verovatno neće povinovati.

Recimo da se ostvari najgori scenario i da zakonodavstva pod kontrolom republikanaca nadjačavaju volju naroda u nekoliko država. Postoji li neki mehanizam koja bi zaustavio Trampa?

Da. Svi u Mičigenu, Viskonsinu, Pensilvaniji i Nevadi imaju demokratske guvernere koji bi odbili da odobre Trampove elektore zbog broja glasova birača koji jasno pokazuju da je u njihovoj državi pobedio Bajden. Umesto toga, oni bi prijavili elektore na koje Bajden ima pravo kao pobednik glasanja.

Tada bi Predstavnički dom, koji je zadužen za prebrojavanje elektorskih glasova, trebalo da odluči šta će da učini. Zakon koji opisuje postupak kojim bi Predstavnički dom trebalo da reši spor među biračima iz neke države, krajnje je zbunjujuć, ali stručnjaci veruju da je presudna potpora guvernera države. Postoji i teorija suprotna ovoj prema kojoj bi predsednik Senata, Majk Pens, mogao da ima kontrolu nad postupkom. Spor oko elektora između Predstavničkog doma i Senata najgori je scenario i verovatno bi se od Vrhovnog suda tražilo da uskoči.

Bez obzira koliko dug spor bio, ustav ipak postavlja jedan konačni rok. Čak i ako je brojanje u toku, mandat predsednika i potpredsednika završava se u podne 20. januara. U tom trenutku, ako ne bude konačnog rezultata, predsednica Predstavničkog doma Kongresa – verovatno Nensi Pelosi – postala bi v.d. predsednika.