Ako vam se uz višak kilograma javljaju simptomi poput osećaja hladnoće, izraženog umora i malaksalosti, pospanosti i suve kože, bilo bi dobro da se obratite lekaru, jer možda je uzrok problema hipotireoza, tj. usporena štitna žlezda.
Ishrana igra važnu ulogu u lečenju gojaznosti, ali ako je usporen rad štitne žlezde, problem se ne može rešiti bez lekova, jer nijedna dijeta sama po sebi nije dovoljna. Bolesti štitnjače izuzetno su ozbiljne, jer svi organi trpe, naročito kardiovaskularni sistem.
Hormoni štitnjače utiču na zdravlje svih organa. Još uvek nisu rasvetljeni svi mehanizmi preko kojih tiroidni hormoni utiču na održavanje metaboličke ravnoteže, tj. na regulaciju unosa i potrošnje energije. Zna se da štitna žlezda sa starenjem usporava, a s njom usporava i metabolizam. Oslabljena funkcija štitaste žlezde dovodi do povećanja telesne mase tj. gojaznosti, a pojačana funkcija štitnjače do mršavljenja, iako istovremeno postoji pojačan apetit.
Osobe sa oslabljenom funkcijom štitaste žlezde pored toga što su primetile da su se ugojile, obično navode i sledeće simptome: pospanost, lako zamaranje, malaksalost, bolove u mišićima, otoke na nogama, opstipaciju, osećaj hladnoće, suvu kožu, krte nokte, opadanje kose. Međutim, ne javljaju se uvek svi navedeni simptomi, a i u početnoj fazi bolesti štitne žlezde njih uopšte ne mora biti.
Normalizacija funkcije štitnjače dovešće do gubitka kilograma, koji su posledica usporenog rada štitne žlezde. Lek levotiroksin pojačava funkciju štitnjače i tako obično dolazi do gubitka kilograma. Nekada se zbog te osobine koristio u lečenju gojaznosti i onih osoba bez bolesti štitnjače, ali je ta praksa prekinuta zbog mnogobrojnih neželjenih efekata koji se javljaju kada se uzimaju hormoni štitnjače a ne postoji hipotireoza. Za lečenje pojačane funkcije štitnjače koriste se lekovi tirostatici, koji sami po sebi neće prouzrokovati gojaznost. Međutim, zbog usporavanja metabolizma prilikom normalizovanja funkcije štitne žlezde, može se javiti porast telesne težine, to jest vraćanje na kilažu pre početka bolesti. Retko je gojaznost posledica samo oslabljene funkcije tiroide.
Dijeta nije dovoljna
Gojaznost može biti posledica i drugih oboljenja, između ostalog i bolesti hipofize i nadbubrežnih žlezda, pa je potrebno endokrinološki ispitati njen uzrok. Gojaznost u hipotireoidizmu je, u najvećoj meri, posledica smanjenja potrošnje energije, pa će se povećanje telesne mase, obično blago, pojaviti i kada je ishrana uobičajena. Ishrana ima važnu ulogu u lečenju gojaznosti, ali hipotireoza zahteva primenu lekova. Neophodno je započeti terapiju levotiroksin natrijumom, tj. hormonom štitaste žlezde u hipotireozi i redovno se konsultovati s endokrinologom. Hormon štitaste žlezde se uzima na prazan stomak, sa čašom vode, najmanje pola sata pre uzimanja hrane ili drugih lekova. Tako je njegova resorpcija osigurana.
Zaključak: U lečenju gojaznosti neophodan je adekvatan režim ishrane uz restrikciju kalorijskog unosa i fizičku aktivnost, pravilan raspored obroka i dobro odabrane namirnice. Međutim, ako postoji neka bolest štitne žlezde, nikakva dijeta “na svoju ruku” ne dolazi u obzir, već se o tome konsultujte s lekarom endokrinologom i nutricionistom.
